Rez u istoriji Belgije

DW: Gospodine Ruland, Belgija je 1914. bila neutralna zemlja, a nemačka vojska je ipak umarširala preko granice. Da li je napad četvrtog avgusta predstavljao šok za Belgijance ili se rat ipak mogao predvideti?

Herbert Ruland: Rat nije bio tako neočekivan. Možemo da se vratimo na Sarajevski atentat 28. juna, kada je jedan srpski nacionalista ubio austrijskog prestolonaslednika. Ljudi u centralnoj Evropi su tada verovali da je to samo kriza na Balkanu i da to sa njima nema nikakve veze. Oni ljudi koji su za to imali para, otišli su na odmor. Ali sa austrijskim ultimatumom Srbiji, pa objavom rata i aktiviranjem evropskih vojnih blokova, bilo je jasno da rat neće biti ograničen samo na Balkan. Belgija i Holandija proglasile su mobilizaciju još pre Nemačke, 31, jula. A onda je drugog avgusta stigao ultimatum belgijskoj vladi u kome su Nemci tražili da im se dozvoli prolaz (fotografija gore). To je naravno odbijeno. Još od tog trenutka, za sve Belgijance stanje stvari bilo je gotovo očigledno. Utvrđenja oko Liježa, ovde u pograničnoj oblasti, pripremana su za borbu. Posečeno je drveće, porušene su kuće i podignute barikade. Presečeni su putevi prema granici. Životne namirnice su već počele da ponestaju, konji i stoka su bili rekvirirani. Ljudima je bilo jasno šta će se desiti.

U Nemačkoj se malo zna i piše o ponašanju nemačkih vojnika prema belgijskim civilima. Bilo je masakara, ratnih zločina, danas bi se to nazvalo i zločinima protiv čovečnosti. Usledile su četiri godine okupacije. Kako je to promenilo viđenje Belgijanaca prema Nemačkoj?

Promena je bila potpuna. Ovde, u pograničnoj oblasti, ljudi pre 1914. zapravo i nisu znali za granice. Išli su tamo gde su mogli da se zaposle. Početak rata je sve to naglo presekao. Tokom prve nedelje rata između Ahena i Liježa ubijeno je 950 civila. Namerno je spaljeno na stotine kuća. To i danas opterećuje odnose Nemačke i Belgije, naročito na jugu zemlje, kod Valonaca koji govore francuski. Bio je to potpuni prekid. Mnogi ljudi na belgijskoj strani koji su učestvovali u oba svetska rata, tvrdili su da je Prvi svetski rat bio gori od drugog.

Belgija nikada nije u potpunosti okupirana tokom Prvog svetskog rata. Zapadna Flandrija je četiri godine predstavljala bojno polje gde su se protiv Nemaca borile belgijska vojska, Britanci i veliki broj njihovih saveznika. Koliko je važna ova odbrana za belgijsku državu i naciju?

To je neverovatno važno. Zamislite samo: oblast koju su belgijske vlasti imale pod svojom kontrolom imala je površinu od tek 800 kvadratnih kilometara, poslednji ćošak zapadne Flandrije. Francuzi su u više navrata tražili od belgijskog kralja Alberta da se povuče i bori na Somi, na severu Francuske. Kralj je to odbio. Znao je se verovatno neće vratiti, ako napusti svoju zemlju. Bitka na reci Izer u zapadnoj Flandriji verovatno je značila opstanak za belgijsku naciju. To je neverovatna priča. Belgijski gubici su manje ili više ostali pod kontrolom jer su se Belgijanci borili u rovovima.

Vi ste rođeni u pograničnoj oblasti između Nemačke i Belgije. Okruzi Epen i Malmedi su pre Prvog svetskog rata bili deo Nemačkog carstva. Ipak, nakon svetskih ratova došlo je do pomirenja između Belgijanaca i Nemaca, uključujući tu i nemačku nacionalnu manjinu u Belgiji. Kako je to moguće?

To je pravo čudo. Period posle Prvog svetskog rata bio je težak za ljude u Epenu i Malmediju. Na nivou cele Belgije, tek svaki 60. čovek je osuđen za kolaboraciju, a u oblastima gde se govori nemački osuđeno je negde između trećine i četvrtine stanovništva. Svi koji su nosili nemačku uniformu morali su makar da budu uhapšeni. Granice prema Nemačkoj su na početku bile zatvorene, ali su se nemačko-belgijski odnosi relativno stabilizovali za veoma kratko vreme.

Herbert Ruland je istoričar na Autonomnom fakultetu nemačke zajednice u Belgiji. Ruland je Nemac po rođenju i njegova specijalnost su istorija pograničnog regiona i Prvi svetski rat. Oko 70.000 građana Belgije govore nemački kao maternji jezik i do danas uživaju zaštićen status autonomne manjine unutar belgijskog kraljevstva.