EU od Izraela očekuje deeskalaciju

Ministri spoljnih poslova Evropske unije sastaju se na specijalnom, virtuelnom sastanku ovog utorka popodne (16. april). Na dnevnom redu je samo jedna tačka: posledice direktnog napada Irana na Izrael.

„Naša glavna briga je deeskalacija. Koncentrisani smo unutar EU i u kontaktima s našim spoljnim partnerima da osiguramo da ne dođe do dalje eskalacije“, najavio je Peter Stano, portparol visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja.

Dalja eskalacija, odnosno uzvratni udar Izraela, „dovela bi do ivice jedne nove, nepredviđene situacije na Bliskom istoku“, rekao je Peter Stano u Briselu.

„Defanzivna pobeda“

Poput američkog predsednika Džozefa Bajdena i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok kaže da je Izrael u principu već odneo pobedu time što je uspešno odbio skoro 300 dronova i projektila koje je Iran lansirao.

„Tu defanzivnu pobedu sada treba obezbediti diplomatski“, rekla je nemačka ministarka. Dalja odmazda zapravo nije potrebna, sugerisala je Berbok u ponedeljak, na marginama konferencije u Parizu.

„Pravo na samoodbranu znači odbranu od napada. Odmazda nije kategorija u međunarodnom pravu“, rekla je Berbok. Ona je to inače još prošle nedelje rekla svom iranskom kolegi, očigledno bez većeg efekta.

Iran je svoj žestok napad na Izrael opravdao napadom 1. aprila na zgradu iranske ambasade u sirijskoj prestonici Damasku. Taj napad, u kojem su ubijena dva lidera iranske Revolucionarne garde, pripisuje se Izraelu. Vlada u Jerusalimu to nije komentarisala.

Portparol EU Peter Stano odbacio je navode da Unija jednostrano osuđuje samo akcije Irana. „Mi smo 2. aprila nedvosmisleno osudili napad na iransku ambasadu“, rekao je Stano.

Još sankcija?

Ministri spoljnih poslova EU razgovaraće o različitim opcijama, uključujući i pooštravanje sankcija ili klasifikovanje iranske Revolucionarne garde kao terorističke organizacije.

Etore Greko, zamenik direktora Italijanskog instituta za spoljnu politiku, istraživačkog centra u Rimu, smatra da do toga ipak neće doći, te da već postoje opsežne sankcije protiv režima iranskih mula.

„Neke države bi možda htele da primene više mera. Ne očekujem to, paket sankcija je već veoma veliki. Moglo bi da bude nekih dodataka, ali to nije presudno dok je situacija takva kakva je u ovom trenutku, dakle bez daljih akcija u stilu: kako ti meni, tako ja tebi“, rekao je Etore Greko u intervjuu za DW.

Evropska unija i zemlje G7 uvele su različite trgovinske sankcije Iranu kako bi sprečile proizvodnju nuklearnog oružja, dronova i visoke tehnologije. Sankcije su takođe na snazi i protiv ljudi i institucija Irana zbog raznih kršenja ljudskih prava i smrti Mahse Amini, 20-godišnjakinje koja je umrla u policijskom pritvoru 2022. nakon što je uhapšena zbog navodnog kršenja pravila o nošenju marame. Njena smrt izazvala je proteste širom Irana.

G7 se takođe angažuje za deeskalaciju

Ministri spoljnih poslova sedam najvažnijih zapadnih industrijalizovanih zemalja (G7) od srede će se pod italijanskim predsedavanjem baviti situacijom na Bliskom i na srednjem istoku.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron, čija zemlja pripada G7, ali ne i EU, pozvao je Izrael da na napad Irana odgovori „pametno i oštro“ (smart und hart), ali i da taj sukob dalje ne eskalira.

Kameron je na britanskom radiju rekao da je važno da se Izraelcima jasno stavi do znanja da je Iran doživeo neuspeh sa svojim „nepromišljenim i opasnim akcijama“. Podrška Irana terorističkoj grupi Hamas, koja se još bori u Pojasu Gaze, takođe je bila neuspešna, rekao je britanski ministar spoljnih poslova.

Velika Britanija i SAD, najvažnija država G7, nastaviće da stoje uz Izrael ako bude neophodno da se odbiju dalji vojni udari Irana. Nakon video-konferencije šefova vlada G7, predsednik SAD Bajden jasno je stavio do znanja da njegova zemlja neće učestvovati u uzvratnom udaru Izraela na Iran. Pored SAD i Velike Britanije, u G7 su još Nemačka, Francuska, Italija, Japan i Kanada.

Da li politički pritisak funkcioniše?

Ni Evropska unija ni G7 nemaju direktnog uticaja, ni na Iran, niti na Izrael, ukazuje stručnjak za Bliski istok Žulijan Barns-Dese iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), istraživačkog centra u Briselu.

Moguće je da Izrael ignoriše dobre savete o deeskalaciji. „Način na koji je iranski napad odbijen mogao bi da navede Izrael da veruje da su Iranci slabi, bez volje i kapaciteta za dublji angažman. Sada je možda trenutak da Izrael zada dugo očekivani veliki udarac Iranu i njegovim regionalnim pomoćnim snagama“, spekuliše Barns-Dese.

Stoga je, smatra, preporučljivo da EU blisko i predano sarađuje sa SAD kako bi sprečili nastavak eskalacije. „Prvo se mora izvršiti pritisak na Izraelce da ne uzvrate, a zatim se moraju nastaviti napori za prekid vatre u Gazi“, savetuje stručnjak za Bliski istok. Rat između Hamasa i Izraela dodatno raspiruje plamen bliskoistočnog sukoba.

Šta je sa sporazumima sa Iranom?

Zvanično, Evropska unija i dalje hoće da nekako i u nekom trenutku oživi sporazum sa Iranom o zaustavljanju programa nuklearnog oružja. Ali, trenutno se ne čini da će do toga doći. Iran otvoreno krši uslove sporazuma.

A nakon što se bivši predsednik SAD Donald Tramp povukao iz sporazuma, ni Bajdenova administracija nije se vratila za pregovarački sto sa Iranom.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na nemačkom.