EU nisu potrebni saveti Amerike

Američki ministar finansija Timoti Gajtner došao je u Vroclav na poziv Poljske kao predsedavajuće EU. U prtljagu je bivši bankar imao „dobre savete“, kakve korake Evropa treba da preduzme u suočavanju sa dužničkom krizom i sprečavanju privredne recesije. Američki predsednik Barak Obama prethodno je izjavio da problemi sa prezaduženim zemljama evro-zone predstavljaju opasnost po svetsku privredu.

Gajtner je bio prvi američki ministar finansija koji je učestvovao na sastanku ministara finansija zemalja članica Evropske unije. Diskusija, po svemu sudeći, nije bila harmonična, pošto je Timoti Gajtner, koji se inače ne stidi medija, izbegavao svaki kontakt sa evropskim novinarima u Vroclavu. I uobičajena grupna fotografija ministara finansija napravljena je bez američkog kolege. Iz delegacijskih krugova se saznaje da je Gajtner bio razočaran neslogom 17 država o tome, kako rešiti najtežu krizu od uvođenja evra. Priče o kraju monetarne unije moraju se okončati, rekao je navodno Gajtner.

Ne uvećavati Fond za finansijsku stabilnost?

Ministar finansija iz Vašingtona insistirao je da se Fond za spasavanje (odnosno Evropski fond za finansijsku stabilnost) ne poveća na 440 milijardi, već na mnogo veću sumu, kako bi se i Italija, ako to bude bilo potrebno, mogla spasti. Gajtner je predložio učešće Evropske centralne banke u otkupu državnih dugova, što bi uz neke finansijsko-tehničke trikove moglo da dovede do povećanja kapaciteta Evropskog fonda za finansijsku stabilnost.

Prema informacijama iz austrijske delegacije, nemački ministar finansija Volfgang Šojble je to odbio. Američka metoda vodi povećanju opasnosti od inflacije i, na kraju krajeva, dovodi u pitanje nezavisnost Evropske centralne Banke, rekao je on. A luksemburški premijer Žan Klod Junker, šef evro-grupe, hladno je poručio Gajtneru: „O proširenju fonda za spasavanje ne diskutujemo sa nekim ko nije član evro-zone.“

Marija Fekter, austrijska ministarka finansija, kritikovala je predloge američkog kolege. Timoti Gajtner odbija porez na transakcije za finansijska tržišta, što je razbesnelo Mariju Fekter, koja je izjavila: „Gospodin Gajter odbija tako dobru meru i istovremeno nam priča šta da radimo sa novcem od poreza. Mislim da to nije u redu.“

Evropljani negoduju

Novi program za evropsku privredu, koji je izneo Gajtner odbio je i šef evro-grupe Žan Klod Junker, zato što jednostavno nema para. „Unutar evro-zone ne vidimo manevarski prostor za dalje konjukturne programe. Ne možemo da ugrozimo finansijsku konsolidaciju javnih budžeta“, rekao je on.

Države članice trebalo bi do kraja septembra da usvoje novi ugovor o Fondu za spasavanje. Do sada su to učinile samo četiri države. U Nemačkoj će Bundestag glasati u poslednjoj nedelji septembra.

U Vroclavu nije zvanično vođena diskusija o eventualnom bankrotu Grčke. Šef evro-zone Žan Klod Junker nije direktno kritikovao diskusiju o tome u nemačkoj vladi, ali je na konferenciji za novinare dao na znanje da nije zadovoljan. Mora se poštovati verbalna disciplina, rekao je Junker i dodao da konflikte ne treba još više podgrevati.

Nemački ministar privrede Filip Resler je naime, govorio o stečaju Grčke i njenom izlasku iz evro-zone, što nemačka kancelarka Angela Merkel odbija.

Autori: Bernd Rigert / Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon