EU nemoćna ako se Beograd i Priština dogovore
29. avgust 2018.U Beogradu i Prištini se već dugo razmišljalo o promeni granica jer se konflikt razumevao kao „borba za teritoriju i sopstvenu naciju“, piše Andreas Ernst, odlični poznavalac Balkana, za švajcarski Noje cirher cajtung.
„Na Zapadu su međutim promene granica po etničkim kriterijumima smatrane receptom za nove konflikte – na posletku su i ratovi tokom raspada Jugoslavije išli tom logikom. Ali kako je kosovska nezavisnost precizno govoreći takođe promena granica na etničkoj bazi, ona je obrisana iz računice tako što je proglašena slučajem sui generis“, piše Ernst.
Novi pregovarački prostor se, dodaje, otvorio iz Bele kuće gde Trampova administracija ne poštuje stare tabue. Prema mišljenju Ernsta, komesar za proširenje EU Johanes Han kontrirao je kancelarki Angeli Merkel i njenom tvrdom stavu o nepromenjivosti granica tako što je rekao da se ovde radi o bilateralnom konfliktu, a ne presedanu za sve sporove.
„Mogući kompromis je razmena opština koje naseljavaju Srbi na severu Kosova za opštine na jugu Srbije gde većinski žive Albanci. Tuda međutim vodi za Srbiju značajni saobraćajni Koridor 10 (Beč-Atina). Sa druge strane, na severu Kosova se nalaze rudnici Trepča i za vodosnabdevanje važno akumulaciono jezero Gazivode. Ni uz najbolju volju se dogovor ne može postići lako. Za srpsku stranu je dodatni problem što u centralnom i južnom Kosovu žive Srbi. Doduše već godinama mladi ljudi napuštaju ove zaostale oblasti. I najvažnije crkve i manastiri poput Dečana, Peći ili Gračanice nalaze se na jugu“, piše Noje cirher cajtung.
Navodeći da među poznavaocima regiona postoji zadrška zbog mogućeg domino-efekta u BiH i Makedoniji, Ernst zaključuje: „Iz srpskog dela Bosne čuju se takvi tonovi. Ali oni su se – bez posledica – čuli još pri proglašenju nezavisnosti Kosova. Drugi stručnjaci ovde vide priliku da dve strane odluče same, a ne da to umesto njih čine evropske diplomate. To međutim važi pod samo dva uslova: apsolutno odricanje od nasilja i obaveza da se svako rešenje potvrdi na referendumima u pogođenim opštinama i dvojim državama.“
Jedan od tih poznavalaca regiona koji ima zadršku dao je intervju za Frankfurter algemajne cajtung. Karl Bilt, bivši švedski šef diplomatije, specijalni izaslanik EU za Jugoslaviju i visoki predstavnik u BiH, kaže da svedočimo „povratku ideje da je jednostavno i čak podsticajno za stabilnost da se na Balkanu stvaraju monoetničke države. Ali to je iluzija, kako je pokazala prošlost regiona.“
„Vučić u Srbiji ima jaku poziciju i mnogo uticaja na to kako mediji izveštavaju. Ali politički sistem Kosova je vrlo fragmentisan. Nije verovatno da rešenje koje podrazumeva odricanje od severa Kosova uopšte prođe prištinski parlament. Ali to ne umanjuje moje brige. Jer činjenica da Vašington i delimično EU odobravaju takvo rešenje ili mu se ne suprotstavljaju jeste ohrabrenje za sve političare u regionu koji sanjaju o stvaranju monoetničkih država“, rekao je Bilt.
Švedski diplomata kaže da ima utisak da Sjedinjene Države nisu više „spremne da preuzmu odgovornost za svoju politiku. To će prepustiti Evropi. Ali Evropa je u ovoj stvari u najboljem slučaju inertna. Pitam se: ako neko dovodi stvari pred svršen čin i to Amerikanci prihvate – da li su Evropljani dovoljno jaki da to spreče?“
Na opaske Johanesa Hana i „ćutanje Federike Mogerini“, Bilt kaže da je nerealno misliti da se posledice razmene teritorija mogu izolovati. „Koliko sam shvatio, Han je rekao da mora biti institucionalnih garancija da takvo jedno rešenje neće biti uzor za druge konflikte. Ali mogu da mu potpišu garancija koliko hoće – to neće sprečiti da takva politika u drugim delovima Balkana posluži kao inspiracija. Ako Preševo može postati deo Kosova – zašto onda ne može makedonsko Tetovo? Ako Mitrovica može biti deo Srbije – zašto ne i Banjaluka u Bosni?“
Drugi frankfurtski list, Frankfurter rundšau, piše da prema diplomatskim izvorima Hašim Tači i Aleksandar Vučić već imaju dogovor o razmeni teritorija po etničkom kriterijumu. „I u Evropskoj uniji ima podrške za to. Tako navodno Francuska nema ništa protiv takvog rešenja, a i Sjedinjene Države su pod Trampom prešle na tu liniju. Jedina zemlja koja se jasno usprotivila tome je Nemačka. Savezna kancelarka Angela Merkel je razumela da je ovo igra vatrom koja može imati nesagledive posledice za BiH i Makedoniju i da odvede ceo region u haos“, piše novinarka Adelhajd Velfl.
Još su, dodaje, Velika Britanija i Švedska protiv promene granica. „Drugde u Evropi su očito mesečari koji su zaboravili istoriju. Jer ako na Balkanu pobedi etnički princip, u opasnosti je mirovna politika Zapada u poslednjih trideset godina. Srž te politike bilo je stvaranje država u kojoj manjine i građani koji ne žele da se etnički definišu imaju zagarantovana prava. Ideja o etničkoj homogenosti donela je proterivanja i masovna ubistva na Balkanu i od nje nije smeo nastati princip. Sve države Balkana su danas zato multietične, a na Kosovu se kroz Ahtisarijev plan posebno vodilo računa da kosovski Srbi dobiju svoja prava.“
Velfl navodi da etničko razgraničenje u niskom startu čeka milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji se zalaže za priključenje tog entiteta Srbiji u kojoj bi bio i sever Kosova. „Time on sledi isti cilj koji je devedesetih vodio do više ratova, desetina hiljada mrtvih i genocida u Srebrenici“, zaključuje Velfl. Ona dodaje da Dodik u jednome ima pravo: međunarodne okolnosti se menjaju. „Rusija sve jače dela na Balkanu i u okviru EU, recimo u Austriji, a na SAD pod predsednikom Donaldom Trampom više se ne može osloniti.“
„Sedmog septembra Vučić i Tači ponovo treba da dođu u Brisel. Devetog septembra će Vučić objaviti svoje planove na severu Kosova. Dan se očekuje sa neizvesnošću. Ako se ponovo izjasni za podelu Kosova, onda će se Nemačka svakako iznova usprotiviti. Time Nemačka važi za poslednjeg garanta mirovnih napora Zapada na Balkanu. U Berlinu se to čini uz podsećanje da je Nemačka na Balkanu previše važna kako bi jednostavno bila ignorisana“, zaključuje se u tekstu.
priredio Nemanja Rujević