Menjanje granica – realnost ili piromanija?
28. avgust 2018.
„Nema ni dvadeset godina kako su u ratu stajali na različitim stranama. Hašim Tači kao politički vođa UČK i Aleksandar Vučić kao ministar informisanja pod srpskim šefom države Slobodanom Miloševićem. Danas su predsednici dve zemlje možda pred istorijskim dogovorom koji bi između ostalog mogao da obuhvata pomeranje granice“, piše ugledni švajcarski portal watson.ch.
Portal podseća da već nedeljama kruže glasine o izmeni granica te da su Tači i Vučić tokom vikena u Austriji potvrdili tu mogućnost. Sa druge strane, kancelarka Angela Merkel se tome jasno usprotivila. „U Briselu postoji bojazan da bi korekcija granica u slučaju Kosova mogla da ima dalje posledice. Konkretno se radi o Republici Srpskoj u Bosni, koja bi mogla da traži priključivanje Srbiji. Osim toga predstavnici EU naglašavaju da je granični dil sporan i u samom regionu“, piše watson.ch.
„Da li napori Srbije i Kosova zbilja imaju šansu na uspeh?“, pita se dalje portal. „Nadležni komesar EU Johanes Han je tokom vikenda nagovestio da pozicije u Briselu možda nisu tako tvrde kako je nedavno predstavila Merkel. Han je, doduše, izrazio zadršku zbog mogućeg domino-efekta. Ali nije principijelno isključio pomeranje granica.“
Frankfurter algemajne cajtung piše da je čitava debata o promeni granica „mogla biti shvaćena kao letnji teatar da se nije umešao Džon Bolton“. Podseća se na izjavu Boltona, novog Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost, da se ne isključuju „teritorijalna prilagođavanja“ ukoliko se dve strane o njima dogovore. „Kao i u mnogim drugim oblastima, i ovde se sa Trampom stvari menjaju. Ono što je dve decenije ili duže važilo za američku politiku, danas više ne mora da važi“, piše novinar Mihael Martens.
Kosovo je, dodaje on, „po zvaničnom čitanju Beograda i dalje pokrajina Srbije, ali nekadašnja – ionako sasvim nerealna – linija 'Kosovo je Srbija' se nakon retoričkog pomeranja fronta skupila do nivoa 'Sever Kosova je Srbija'“.
U tekstu u frankfurtskom listu se dodaje da stručnjaci za Balkan planove o „razmeni teritorija“ ili „korekciji granica“ drže piromanskim projektom koji bi mogao da izazove nekontrolisanu lančanu reakciju. „I Albanci u Makedoniji te Srbi i Hrvati u Bosni mogli bi naposletku tražiti takve 'korekcije' – i očas posla bi balkanski lift krenuo nazad u devedesete.“
Martens posebno ističe istupe austrijskog diplomate Volfganga Petriča kao jednog od retkih međunarodnih uglednika koji zagovaraju korekcije – „kozmetičke“ – kako Petrič kaže. Martens zaključuje tekst ovako: „Petrič je zaboravio da spomene da radi za veliki bečku kancelariju ’Lansk, Gancger + partneri’, a da u njihove klijente spada i Vlada Srbije.“
„Veterani“ UČK na sve strane
Ugledni švajcarski Noje cirher cajtung piše o svađi oko milionskih suma koje se iz budžeta Kosova isplaćuju sve većem broju navodnih veterana UČK. Zbog toga su opozicija i građani protestovali u Prištini. Pozadina je ostavka državnog tužioca Eleza Blakaja koji je, kada je hteo da ispita eventualne zloupotrebe pri podnošenju zahteva za penzije i dnevnice, naišao na ogroman pritisak. Premijer Ramuš Haradinaj ga je nazvao „plašljivim zecom“ koji je 1999. pobegao u Makedoniju.
Ciriški list prenosi da je pritisak posebno porastao kada je Blakaj počeo da ispituje visoke funkcionere PDK i AAK, dvojih stranaka koje su proizišle iz UČK i vode ih rivali Hašim Tači i Ramuš Haradinaj. „Bivše rukovodstvo UČK i dve decenije nakon rata dominira politikom i društvom na Kosovu. U tome im pomaže što penziona mreža za bivše pripadnike UČK stvara zavisnu klijentelu koja ih onda podržava i raste sa svakim novim parlamentarnim izborima“, piše list.
Tako su izdaci za penzije veterana sa 24 miliona evra godišnje 2015. dogurali do čitavih 76 miliona. Kako je otkrio portal Priština Insight, među „veteranima“ su osobe koje su 1999. imale preko 70 godina ili pak neke koje su tada još bile bebe. Ukupno 40.000 ljudi dobija veteransku penziju, navodno je još 66.000 podnelo zahteve. Britanski istoričar Džems Petifer je u jednoj studiji naveo da je na vrhuncu borbi 1999. UČK brojao tek 18.000 ljudi, od kojih su samo 3.000 bile u neposredno u borbenim dejstvima.
„Vlada ne deli penzije samo veteranima i ’veteranima’ kako bi pridobila glasače“, piše dalje Noje cirher cajtung. „I udruženja veterana dobijaju apanaže. Ona imaju političku ulogu kao produžena ruka partija, posebno kada se radi o robusnijim načinima. Oni sežu od pretnji pojedincima sve do upozorenja da će ’destabilizovati’ zemlju ako im se ne dopada razvoj.“
„Poslednji put su veteranska udruženja bila u centru pažnje krajem prošle godine. Pokušala su da isposluju promenu zakona u parlamentu kako bi Specijalni sud koji treba da ispita zločine pripadnika UČK bio učinjen bezubim. To bi u mnogome pogodovalo Tačiju i Haradinaju koji ne mogu da očekuju nikakvo dobro od suda“, dodaje se u tekstu.
priredio Nemanja Rujević