EU i dalje računa na Angelu Merkel

Od Nemačke se na sastancima na vrhu Evropske unije sledećih meseci teško mogu očekivati neki jasni stavovi – pre samo odgovori da bi se dobilo na vremenu. Doduše u Briselu će i dalje za stolom da sedi Angela Merkel, ali ona će kod kuće morati da rešava problem koalicije sa kakvim se još nije suočila – sa Liberalima i Zelenima. Tek kada to bude dogovoreno, ponovo će biti jasno kakva je evropska politika Berlina.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ipak veruje da se u politici Berlina ništa neće promeniti. „Nemačka je bila, jeste i mora da ostane sidro stabilnosti u EU i ona će sa gospođom Merkel to i ostati. Sada se jedino radi o tome kako što pre stvoriti stabilnu vladu u Nemačkoj. Da li će ona da stoji na dve ili na tri noge – to će zavisiti od razgovora narednih dana.“ Junker – stranački kolega Angele Merkel – ne očekuje velike promene u Berlinu. Ali problema može a bude sa nekim sitnicama.

„Put je dug“

Nemački liberali zalažu se za oštru politiku štednje u evrozoni i oštriju politiku prema izbeglicama. Nasuprot tome, Zeleni dozvoljavaju mogućnost velikih reformi u evrozoni, a kada je reč o ekologiji oni u svakom slučaju postavljaju više zahteve nego što je do sada bio slučaj u nemačkoj politici. Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Sven Gigold smatra da je put do „Jamajka-koalicije“ još veoma dug: „Zelena vlada, to znači znatno više zaštite klime. Ali i kada je reč o socijalnoj neravnopravnosti, Evropi, trgovinskoj politici i izbeglica, i tu koalicioni sporazum mora da nosi jasnu oznaku Zelenih. Kako će to da ide sa CDU, sa bavarskim CSU i sa Liberalima, to mi još nije jasno.“

Belgijski ministar spoljnih poslova Didije Rejnders ne očekuje dramatične promene nemačke politike. On se nada da će „sada, nakon izbora, u Evropi da bude više poleta“. Sada se radi o tome da Francuska, Nemačka, Holandija i ostali krenu napred u praktičnim reformama evrozone, ali i kada je reč o migracijama, pitanjima odbrane i bezbednosti“.

Francuski predsednik Emanuel Makron će već ovog utorka (26.9.) da održi govor o svojim načelima u reformi evrozone koja podrazumevaju pravo fiskalno i finansijsko zajedništvo – sa sopstvenim budžetom i sopstvenim ministrom finansija. Makron je čestitao Angeli Merkel na pobedi i na Tviteru napisao: „Odlučno ćemo nastaviti našu nezaobilaznu saradnju za Evropu i naše zemlje“.

Čestitke ekstremne desnice

S obzirom na to da je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) postala treća stranka po veličini u Bundestagu, u Mađarskoj je i konzervativni premijer Viktor Orban na Fejsbuku kratko napisao „Budapest gratuliert!“ – na nemačkom. I za konzervativnog ministra spoljnih poslova Austrije Sebastijana Kurca politika prema izbeglicama bila je Ahilova peta nemačke kancelarke. „Nisam iznenađen“ ishodom izbora u Nemačkoj, izjavio je šef diplomatije i predsednik Austrijske narodne stranke (ÖVP). Izbegličku krizu stranke u Evropi „nisu uzele dovoljno ozbiljno“ i Kurc to u svakom slučaju želi da promeni. I njega naime u oktobru očekuju izbori, a on ne isključuje ni mogućnost koalicije sa tamošnjom desničarskom Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ).

Inače, ta austrijska stanka srdačno je čestitala „sestrama i braći“ iz nemačkog AfD-a. „Podela teško zarađenog novca poreskih obveznika nekakvim bankrotiranim državama i neopisiva reka izbeglica koja se slila u Evropu 2015. razlog su zašto Evropljani čeznu za drugačijom politikom“, izjavio je generalni sekretar FPÖ Herbert Kikl austrijskoj agenciji APA. Prema njegovom mišljenju, izbeglička politika kancelarke Merkel „nanela je ogromnu štetu“. U međuvremenu je ona – baš kao i čitava „velika koalicija“ (CDU/CSU-SPD) – promenila svoj stav i želi da zaustavi njihov dolazak. Nakon čitavog niza odluka ministara unutrašnjih poslova EU, sada je cilj sldeći: potpuno zaustaviti dolazak izbeglica u Evropu.

„Ne izlaziti u susret desničarima“

Predsednik Evropske komisije Junker je, nasuprot tome, „zabrinut“ zbog ulaska desničarskih populista u nemački parlament – ali ne misli da će to da promeni evropsku politiku. To se odnosi i na desničare koji su na vlasti ili utiču na vlast u čitavom nizu drugih evropskih zemalja – u Austriji, Holandiji, Francuskoj, Finskoj, Švedskoj, Poljskoj ili Mađarskoj. „Duboko se vara onaj ko misli da je sada u Evropi, a naročito u Nemačkoj, došao trenutak da se izgovara ono što govore ekstremni desničari. Taj dovodi Evropu u opasnost“, izjavio je Junker za DW.

Za evropskog komesara za finansije, Francuza Pjera Moskovicija je uspeh nemačkog AfD-a – „šok“. Evropski poslanik nemačkih liberala koji sada nakon izbora prelazi u Berlin, Aleksander Graf Lambsdorf je već imao priliku kao potpredsednik Evropskog parlamenta da doživi provokacije poslanika ekstremne desnice, ali zato savetuje veću opuštenost: „Možete da reagujete histerično na to i time im date još veći značaj nego što ga imaju. Ili da se jasno pokaže da određene vrednosti nalaze svoj temelj i u dnevnom redu sednice. To znači da se na pravi način sankcionišu sve diskriminišuće, rasističke ili izjave koje podstiču na mržnju među narodima. To se mora izvesti sasvim poslovno, a ne usijane glave i sa mnogo buke“, kaže Graf Lambsdorf.

„Nemački interesi ostaju“

Sve u svemu, u Evropi se i dalje računa na Angelu Merkel, kao što je izjavio i Junker već dan nakon izbora. Ipak je ona uspela da osvoji najviše glasova i nakon 12 godina vladavine, a to je nešto s čime ne može da se pohvali nijedan drugi predsednik države ili vlade Evropske unije.

Zato u Briselu ne misle da je njena pozicija slabija – iako je izgubila određeni broj glasova, smatra Junker. „Uticaj Nemačke na događaje u svetu tesno je povezan sa ulogom Nemačke u Evropskoj uniji. Ne verujem da će neko ko sa čela nemačke vlade krene na opasan put po olujnim svetskim morima, bilo šta da promeni kada je reč o temeljnim interesima Nemačke. A ti interesi su oduvek bili usmereni ka Evropi.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android