Žena koja je potukla i četvrtog na Š
24. septembar 2017.
Ništa od eksperimenata. Nemačka nakon izbora ostaje kakva je bila – politička, društvena i ekonomska bonaca, uz verovatno malo više dreke u parlamentu. Ekstremna uzbuđenja i pokusi su ostavljeni drugima: Erdoganovoj Turskoj, Trampovoj Americi, Putinovoj Rusiji i Velikoj Britaniji koja napušta EU. Ovo je doba straha, doba terorizma i populizma. Ipak, u Nemačkoj je uglavnom mirno. Izbori dođu kao neka vrsta lekarskog uverenja o psihičkoj stabilnosti.
Angela Merkel ostaje kancelarka , doduše uzdrmana sa samo 32,7 odsto dobijenih glasova. No ipak ubedljivo najjača i u mogućnosti da sastavi Vladu sa Liberalima i Zelenima. To će, nema sumnje, biti komplikovani pregovori sa dve partije koje se međusobno ne podnose jer konkurišu za slično biračko telo potpuno različitim pristupima. No SPD je maltene sahranjen sa istorijskim minimumom od 20 odsto.
Dakle još četiri godine sa više nego poznatim licem u Kancleramtu – ako Merkelova toliko izdrži. Mada ova protestantkinja važi kao marljiva, što počne to i završi. Ali veliko je pitanje kako će vladati.
Kao prva žena na vodećoj funkciji i kao kancelarka maratonskog mandata ona je već sada materijal za istorijske udžbenike. Ali šta će pisati uz njeno ime? Još joj nedostaje političko remekdelo. Adenauer je integrisao SR Nemačku u ono što zovemo Zapadom, Brant je svojom istočnom politikom utoplio Hladni rat, Kol se pobrinuo za ujedinjenje, Šreder je pretumbao tržište rada i socijalnu državu. Šta će Merkelova?
Na opšte iznenađenje je 2015. otvorila granice za izbeglice i držala se kursa između suza ganutosti nekih Nemaca i besnih povika drugih. Nije pristala na postavljanje gornje granice za broj izbeglica koje će Nemačka primiti čak ni kada je to svim silama tražio bavarski CSU. Čeka je druga, teža etapa izazova: izbeglice koje ostaju treba integrisati, a lažne treba poslati nazad kući. To je dugoročni projekat.
Najbolje za kraj?
Jedno od velikih gradilišta na koje Merkelova mora da ponese zaštitni šlem biće Evropska unija. To je zavađena familija čije istorijsko pastorče Velika Britanija treba da se sama otisne u globalizovani svet, ali se o uslovima napuštanja porodice još pregovara. Već to je mamutski zadatak za kancelarku.
Južne članice nastaviće svoju pobunu protiv nemačkog diktata štednje. Svi priznaju da Merkelova drži gral Evrope, ali države opterećene dugovima osećaju da je kraljica nadmoćne Nemačke odviše često tiranin. Ona će morati da drži EU na okupu. Ako joj to ne pođe za rukom, pojačaće se nacionalističke tendencije.
Teški balast joj je i povratak žudnje mnogih naroda za jakim liderima, za testosteronom. Ne samo da Tramp hoće da načini svoju Ameriku great again, i Putin i Erdogan polažu mnogo na svoje bicepse. Merkelova važi kao međunarodni antipod Trampu, neko ko ima smirenosti i moći da odoli provokacijama, da ne popusti. Štedljiva u gestovima, mimici i velikim rečima. Nekada ju je to činilo neuglednom Kolovom devojčicom sa Istoka, danas je to njena snaga.
Spojeni prsti, bešumna moć
U Kancleramt je ušla davne 2005. godine. Dvaput je vodila veliku koaliciju sa socijaldemokratama, između onu sa Liberalima. U sopstvenoj partiji je ostavljala kolege da trče u prazno, da omanu u pokušajima da postanu alfa-mužjaci. Ko nije želeo da shvati da u okviru CDU nema šanse dok je ona tu, počašćen je poput Kristijana Vulfa. Nekada ugledni demohrišćanin postao je predsednik države, a onda se sapleo i otišao u političku ropotarnicu.
Još je upečatljiviji njen uspeh protiv političke konkurencije. Pred njom su redom u izbornim trkama padale socijaldemokrate na četiri Š – Šreder, Štajnmajer, Štajnbrik, Šulc. Taj kvartet je pobeđivala gotovo sama i to više nego ubedljivo, osim 2005. kada je trka sa Šrederom bila tesna. Socijaldemokratizacijom svoje CDU je Merkelova od konkurencije iz SPD načinila trajne patuljke.
Odustajanje od atomske energije, makar površni angažman za zaštitu klime i izbeglička politika su iskonske teme Zelenih – koje je ona prisvojila. Mogla je sebi čak da priušti luksuz da neposredno pred izbore dopusti da se u Bundestagu glasa za „brak za sve“ – dakle i za homoseksualce, što je u CDU dugo bio tabu – a onda je sama glasala protiv tog zakona koji je ipak usvojen. Dakle za svakog ponešto.
Taj nemilosrdni pragmatizam je neutralisao opoziciju. Ponekad demohrišćani nemaju pojma šta je još kod njih uopšte konzervativno. No to je partija koja se u prvom redu vazda interesovala za moć – ako ima moć, onda je gubitak jasnog konzervativnog profila zapravo pitanje za rasprave u akademskoj dokolici.
Sada treba da bude anti-Tramp
Novi izborni trijumf Merkelove se bazira pre svega na poverenju građana u nju. Tako je bilo i prošli put. Kao reklama je bila dovoljna jedna jedina rečenica: „Znamo se.“ Njen politički stil je državnički, priznanja dobija sa svih strana. Čak je i mladi uglavnom obožavaju. Mlađi od 25 godina jedva da se i sećaju vremena pre Merkelove.
Pri tome u oratorskoj veštini sve do danas nije postala bolja od pukog proseka. No njeni spojeni prsti su klasik modernih poza. To je radikalni minimalizam i njen simbol. Ostani mirna. Po tome će svakako biti upamćena kada 2021. napusti političku pozornicu kao dovršena ili nedovršena kancelarka. A to zavisi od iduće četiri godine.
Njujork tajms ju je proglasio „poslednjom moćnom braniteljkom Evrope“. Tolika hvala sada postaje obaveza. Dugo je oklevala ili makar ćutala o tome hoće li se kandidovati na ovim izborima po četvrti put. Priča se da je pobeda Donalda Trampa u novembru bila odlučujuća da ipak potrči još jednu kancelarsku trku. Rekla je da ne želi da završi kao „polumrtva olupina“, ali da zdravstveno i politički ima snage i elana za još jedan mandat. Građani su je izabrali. Sada joj valja delati.