Erdogan i Obama u misiji protiv Asada

Do pre samo nedelju dana izgledalo je kao da će turski premijer Redžep Tajip Erdogan u Vašingtonu da vodi razgovore sa predsednikom SAD Barakom Obamom sa vrlo jake pozicije, sa koje će „gurati“ – kada je u pitanju politika prema Siriji – neodlučnog američkog predsednika. U intervjuu američkoj TV-stanici NBC-Njuz Erdogan je izjavio da je Obamina „crvena linija“, koju je američki predsjednik povezao sa upotrebom hemijskog oružja, odavno prekoračena. „Jasno je da je sirijski režim upotrebio hemijsko oružje i rakete“, rekao je Erdogan i zatražio uvođenje zone zabrane letova iznad Sirije.

Ali onda su protekle subote u turskom gradu Rejhanli na granici sa Sirijom, eksplodirale dve bombe koje su odnele 51 ljudski život. Erdogana je odjednom zapljusnuo talas protesta zbog njegove politike prema Siriji. Opozicija je čak izrazila bojazan da premijer svoju zemlju namerno uvlači u rat sa Sirijom.

Nemački stručnjak za pitanja bezbednosti i dugogodišnji savetnik za bezbednost bivšeg kancelara Helmuta Kola, Horst Telčik, Erdoganovu politiku prema Siriji vidi kao rezultat dobro promišljene promene političkog kursa prema komšiji sa kojim je Ankara decenijama negovala dobre političke i ekonomske odnose. Za promenu politike prema Siriji, rekao je Horst Telčik u razgovoru za Dojče vele, postoji više razloga.

Alevitska manjina i pitanje Kurda

Tu je problem izbeglica. Turska je primila preko 400.000 sirijskih izbeglica, podseća Telčhik i dodaje: „Turska se boji alevitske manjine na granici između Sirije i Turske. Aleviti se sada optužuju za saradnju sa sirijskom tajnom službom u izvršenju poslednjih atentata.“

Isto tako, smatra bivši Kolov savetnik, kurdsko pitanje bi, uprkos dogovoru sa vođom Kurda Abdulahom Odžalanom ponovo moglo da eskalira. „Erdogan se plaši da bi kurdsko pitanje moglo ponovo da oživi nakon što se Sirija raspadne. Za Erdogana bi bila noćna mora da Kurdi iz Sirije, Iraka, Turske i Irana pokrenu novu inicijativu za nezavisni Kurdistan“

Obamin najvažniji strateški partneri

Iako je Erdogan izložen velikom pritisku na unutrašnje-političkom planu, to ništa ne menja na činjenici da je Turska snažan strateški partner SAD. Dovoljno je samo videti njen geostrateški položaj, ali i njenu skoro 1.000 kilometara dugu granicu sa Sirijom. Vašingtonu je neophodan pouzdani partner u regionu u kome je još mnogo kriznih žarišta – nerešeno palestinsko pitanje, labilni Irak ili i tinjajući sukob sa Iranom.

Obama nije slučajno nakon svoje poslednje posete Izraelu, Erdoganu preneo izvinjenje premijera Izraela Benjamina Netanjahua i tako doprineo ponovnom približavanju dva najvažnija strateška partnera SAD. Nakon napada izraelske mornarice na brodove s humanitarnom pomoći za Pojas Gaze, u kojem je ubijeno devet turskih aktivista, došlo je do otvorenog spora između Ankare i Tel Aviva.

Horst Telčik smatra da će Erdogan u Vašingtonu najverovatnije zatražiti isporuku oružja sirijskim opozicionim snagama: „Nakon dve godine, američke i evropske tajne službe morale bi da znaju da razlikuju kojim snagama bi trebalo pomoći, a kojima ne.“

„Hirurški precizni napadi?“

Osim toga, moglo bi se da se raspravlja i o, kako kaže Telčik, „hiruški preciznim napadima“ na Siriju. „Izrael je tri puta iz vazduha napao ciljeve u Siriji, a reakcije nije bilo. Erdogan bi, po mom mišljenju, mogao da potegne pitanje ciljanih hirurških napada na Siriju. Oni bi mogli da budu usmereni na generalštab vojske, ali i na predsedničku palatu“, kaže bivši Kolov savetnik za pitanja bezbednosti.

Uoči međunarodne konferencije o Siriji koju je američki ministar spoljnih poslova Džon Keri dogovorio u Moskvi, to za sada sigurno nije realan scenarij – prije je za očekivati da će predsednik Obama pokušati da svog turskog gosta uveri da se treba držati diplomatije.

Autori: Gero Šlis, Vašington / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković