Konačna presuda Haškog tribunala za Jugoslaviju proglasila je bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića konačno krivim za zločine protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini i posebno za genocid u Srebrenici. Njegova kazna preinačena je u doživotnu. Teško se može i zamisliti drugačija kazna za ovu težinu zločina, planirano ubijanje hiljada nedužnih ljudi. Utoliko više zapanjuje što političari koji danas imaju odgovornost za BiH kritikuju ovu presudu visokog suda u Hagu i bagatelišu ili čak sasvim negiraju ratne zločine i povrede ljudskih prava koje spadaju u najgore zločine u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Tvrdeći da se genocid nije dogodio upravo to čini današnji državni predsednik BiH, Milorad Dodik, predstavnik Republike Srpske i srpskog „konstitutivnog naroda“ koji je 2008. javno rekao da je „u Srebrenici bio genocid“. Današnjim lažima Dodik na sebe uzima tešku krivicu. I u Nemačkoj je posle Drugog svetskog rata postojala slična situacija sa gonjenjem zločina Holokausta pred sudom za ratne zločine u Nirnbergu: počinioci su doduše osuđeni na smrt ili na veoma duge zatvorske kazne. Ali uprkos tome, bilo je građana i političara koji su naprosto negirali ubijanje u koncentracionim logorima poput Aušvica. Na to je nemački Bundestag, najviši parlament Savezne Republike, doneo zakon koji negiranje Holokausta čini kažnjivim. Zašto se to isto ne desi u BiH? Ako ima političara koji svojim glasovima u parlamentu sprečavaju takav zakon, onda je zadatak Visokog predstavnika koji motri nad mirovnim procesom u BiH da sam donese takav zakon kako bi zaštitio pravnu državu.
Četnici na Drini
U prvoj polovini marta desio se neverovatni nastup srpskih četnika u Višegradu na Drini. Više stotina četnika došli su u crnim uniformama i urlali svoje ratne pesme poput „biće opet pakao i krvava Drina, evo idu četnici sa srpskih planina“.
Tokom 1943. su četnici baš u ovom kraju u dolini Drine počinili najteže zločine zajedno sa nemačkim Vermahtom, nacistima. Njihov vrhovni komandant Draža Mihailović predvodio je ovu terorističku bandu i ubio hiljade ljudi. On je 1946. pred jednim sudom u Beogradu osuđen na smrt. Njemu u čast se sada održava ovaj provokativni nastup u martu 2019! Kako nemački list „taz“ potpuno ispravno piše: „Pedeset godina kasnije, 1993, događaji su se ponovili: srpski ekstremisti su napali gradove Foču, Višegrad i ubili hiljade Bošnjaka, odveli preživele žene u logore za silovanje – u jedan hotel udaljen tri kilometra od Višegrada – i žive muškarce vezane bacili u Drinu.“
Tada je, kako se pretpostavlja, oko 3.000 ljudi poslato u smrt. Koristiti te događaje danas za proslavu prevazilazi moć imaginacije svakog demokrate. Nezamislivo je da se u Nemačkoj danas više stotina bivših pripadnika SS okupi u svojim uniformama, pevaju pesme Hitleru i slave u čast gospodina Himlera.
Kako se čuje, bosansko Državno tužilaštvo je pokrenulo istragu. Ta istraga bi morala da brzo dovede do rezultata i odgovarajućih sudskih procesa. Bojim se da BiH, ako želi da štiti demokratiju, u parlamentu brzo mora da donese zakone koji nedostaju. Ne samo da kažnjivo mora biti negiranje genocida u Srebrenici, već i članstvo ili očigledna saradnja sa fašističkim udruženjima. A ako takva zakonska inicijativa opet naiđe na protivljenje jednog od „konstitutivnih naroda“, Visoki predstavnik mora da se umeša. Ništa u BiH nije važnije od demokratije.
Veliki istoričar i politikolog Karl Poper objavio je nakon Drugog svetskog rata u emigraciji knjigu „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“. Pisao je: „Demokratija je neprocenjivo bojno polje za svaku razumnu reformu jer dozvoljava reforme bez upotrebe nasilja. Ali ako održanje demokratije nije prvi prioritet svake pojedinačne bitke na ovom bojnom polju, onda latentne antidemokratske tendencije kojih uvek ima mogu da dovedu do sloma demokratije. Gde nema razumevanja za ove principe, onde se mora boriti za njihov razvoj; obrnuta politika može biti katastrofalna; ona može voditi u poraz u najvažnijoj borbi, naime borbi za demokratiju samu.“
*Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH. Povremeno piše kolumne za DW.