Drastični zaokret u izbegličkoj politici SAD

Predsednik SAD Donald Tramp je doneo odluku o privremenoj zabrani ulaska u SAD za izbeglice i posetioce iz nekih zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Dekret stupa odmah na snagu. Vlastima je potrebno vremena, da razviju načine za strože provere za izbeglice, imigrante i posetioce, rekao je Tramp.

Prema ovom dekretu SAD četiri meseca neće primati migrante, a program za izbeglica iz Sirije je čak suspendovan na neodređeno vreme. Osim toga najmanje 90 dana važi zabrana za dolazak svih posetilaca iz Sirije, Irana, Iraka, Libije, Somalije, Sudana i Jemena.

Strogim bezbednosnim proverama bi trebalo da se spreči ulazak "radikalnih islamskih terorista" u SAD, rekao je Tramp u Ministarstvo odbrane i dodao: "Mi ih ovde ne želimo. Mi želimo samo one koji nas podržavaju i vole." Jednoj hrišćanskoj stanici Tramp je rekao da se suspendovanje programa za izbeglice iz Sirije ne odnosi na hrišćane.

Ovim dekretom Tramp ispunjava centralno ali i sporno obećanje koje je dao u svojoj predizbornoj kampanji. Kao kandidat je najavio „extreme vetting", dakle "ekstremnu proveru" izbeglica pred ulazak u SAD. Zahtevom za generalnom obustavom ulaska muslimana u SAD, on je dospeo na naslovne stranice. Kasnije se malo distancirao od te izjave i preformulisao je u zabranu za izbeglice iz zemalja od kojih preti velika teroristička opasnost.

UN očekuju da će SAD ostaviti otvorena vrata

Uprkos ovom dekretu UNHCR očekuje da će SAD nastaviti da budu sigurno utočište za izbeglice. Dugotrajna praksa politike dobrodošlice je spasila mnoge živote i obogatila američko društvo, saopštili su UNHCR i Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Izbeglice i migranti širom sveta nikad nisu bili u težem položaju i među njima ne treba praviti razliku po veri, nacionalnosti ili rasi.

U saopštenjima ovde dve organizacije UN nema direktne kritike ovog dekreta. Sjedinjene Države daju najveći doprinos za finansiranje UNHCR-a i IOM-a.

Za razliku od prethodno potpisanih dekreta, koji po mišljenju stručnjaka imaju više simboličan karakter i neznatne političke posledice, dekret o izbeglicama će imati veliko dejstvo i predstavljaće preokret u američkoj izbegličkoj politici.

„To je potpuno zakonito", kaže Kristina Rodrigez, eksperkinja za ustavno pravo sa Univerziteta Jejl. Ona dodaje da predsednik ima pravo da samostalno bez Kongresa odlučuje o useljeničkoj politici. Na pitanje koje se istorijske paralele mogu povući u kontekstu promene kursa u izbegličkoj politici, Rodrigez spominje period nakon terorističkih napada 11. septembra, kada je opao broj izbeglica i 2. svetski rat. „Na početku 2. svetskog rata SAD je vratila evropske Jevreje u Evropu koji su potom ubijeni u holokaustu, što je ostala kao trajna nacionalna sramota."

Pre svega politički, a ne bezbednosni potez

Bivši američki ambasador u Siriji Robert Ford, koji takođe predaje na Jejlu smatra potpuno normalnim da nova američka vlada preispituje dosadašnji sistem prihvata izbeglica u kontekstu mogućih poboljšanja. Isto je tako razumljivo da zbog situacije u Siriji postoje sigurnosne nedoumice u pogledu sirijskih izbeglica. Ford kaže za DW da već postoji „temeljan i dobro osmišljen sistem za proveru svake sirijske izbeglice, koji dođe u SAD i to uz pomoć tajnih službi". Pored toga, s obzirom na geografski položaj, SAD imaju taj luksuz da za razliku od Evrope, mogu proveriti svakog izbeglicu pre ulaska u avion.

I Rodrigez opisuje dosadašnji sistem provere kao sistematičan i dugotrajan i zaoštravanje izbegličke politike je stoga, „dramatična i preterana reakcija na moguće bezbednosne izazove". "To je pre svega politički potez a ne bezbednosni, kakvim se želi prodati američkoj javnosti."

Bivši ambasador Ford naglašava da bi se planirana trajna zabrana prihvata sirijskih izbeglica mogla pokazati bezbednosno-politički kontraproduktivnom za SAD. „Suspenzija prihvatanja sirijskih izbeglica na neodređeno vreme mogla bi pojačati utisak koji već postoji u Siriji da su Amerikanci protiv muslimana-sunita a time i sukrivci za ubijanje civila." Taj narativ, ističe Ford, pomaže džihadistima u srednjoročnoj i dugoročnoj regrutaciji i otežava potiskivanje islamističkog ekstremizma. Suzbijanje tog ekstremizma je predsednik Trump naveo kao jedan od glavnih ciljeva svoje vlade.