Shvatili smo: SPD ima ogromne probleme sa ponovnim ulaskom u koaliciju sa CDU i CSU. Razlog za to jeste njihovo iskustvo prethodnom vladajućom koalicijom kojom je četiri godine dominirala Angela Merkel (kao i u slučaju FDP od 2009. do 2013). SPD bi upravo zbog toga rado otišla u opoziciju da se tamo oporavi – i to smo shvatili. Međutim, sada samo novi savez Socijaldemokrata i Demohrišćana (CDU/CSU) može da spreči nove izbore.
Pročitajte još: Daleko je velika koalicija
Šta je tačno prva faza koalicionih pregovora?
U sredu uveče su lideri triju političkih stranaka (CDU, CSU i SPD) dva i po sata pregovarali, ili kako se to u Nemačkoj sada kaže – „sondirali“. To je nova, moderna nemačka reč koja je praktično samo uvedena u javni diskurs, bez da se prethodno pobliže objasni. „Sondiranje“ bi u političkom smislu značilo „njuškanje“. Da li mi se oni drugi ostali? Da li tu ima nečega s čim bi nešto moglo da se osovi na noge? To bi u Nemačkoj trebalo da znači „sondiranje“, odnosno prva faza koalicionih pregovora.
Kao razmena tajnih agenata
To zaista i jeste tako: Oni, koji se tamo „njuškaju“, zajedno su vladali poslednje četiri godine. U stvari, oni to rade i dalje, u ovom trenutku – kao vlada koji obavlja poslove kao vršilac dužnosti. Zbog toga bi oni u stvari odmah mogli da se bace na posao, bez da se jedni drugima predstavljaju. Međutim, SPD će danas (15.12.) da odluči da li će uopšte doći do prve faze pregovora, odnosno do „sondiranja“. Jer, ono što se dogodilo u sredu, shvatili smo, uopšte nisu bili pregovori, već samo preliminarni razgovori o pregovorima. Mesto njihovog održavanja držalo se u tajnosti, kao da je u pitanju bila razmena tajnih agenata.
Kooperaciona koalicija? To ne ide!
Razlog: SPD, koja bi radije bila u opoziciji, mora da se ponaša kao da će u vladajuću koaliciju ući samo ako to bude poslednja i jedina mogućnost – pod prisilom i pod pritiskom.
Pročitajte još: Kancelarka želi stabilnu većinu
Oni za to vreme predstavljaju javnosti čudesne ideje kao što je „Kooperaciona koalicija“ ili „Koko". To je opet nešto novo, nešto što bi takoreći trebalo da bude „poluvladanje“ – pri čemu SPD u nekim slučajevima vlada, a u nekim drugim ne.
Sad je dosta!
E pa sada je dozlogrdilo. Dosta je! Moguće je da to nije dovoljno za naredne četiri godine velike koalicije, ali o tome mora da se razgovara, odmah i bez predigre, što traje već sedmicama. A kada je u pitanju sadržaj, može se reći da SPD sada može da sprovede u delo mnogo toga, što već dugo nije bio slučaj. Angeli Merkel, naime, su potrebne Socijaldemokrate.
A, ako ne ide, postoji i druga opcija: novi izbori. Ili manjinska vlada – da, i to bi moglo da funkcioniše. Međutim, sada je kancelarka ta koja u sve unosi ličnu osetljivost: jer ona sada zaista mora da potvrdi svoje planove u Parlamentu i mora da traži podršku. A to ona baš i ne voli – i to znamo. Tako bi onda moralo i da bude. Pa ima i gorih stvari u životu.
Pročitajte još: Nemačka vlada još nije na vidiku
Treba li izričito podsećati da, uzimajući u obzir svu brigu i sav bol, da se ovde još uvek govori o dve stranke, koje su na saveznim izborima osvojile prvo i drugo mesto? Podsećati na to da su to dve stranke koje su osvojile glasove miliona ljudi? Dosta je više samosažaljevanja i razgovora oko sadržaja. Odmah! Bez „sondiranja“! To ionako nikome i ne treba.