Daleko je velika koalicija
13. decembar 2017.
Osamdesetak dana nakon izbora u Nemačkoj, kancelarka i predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Angela Merkel, sastaje se sa predsednicima Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horstom Zehoferom i Socijaldemokratske partije (SPD) Martinom Šulcom, kao i sa šefovima poslaničkih grupa sve tri stranke. Nakon što su propali pregovori o formiranju tzv. Jamajka-koalicije (CDU/CDU, Liberali i Zeleni), ostaje da se istraži mogućnost za ponovno formiranje koalicije Demohrišćana i Socijaldemokrata. Iz SPD-a su uoči sastanka naglasili da se radi o „sastanku sa otvorenim ishodom“.
Pročitajte još: Kancelarka želi stabilnu većinu
U suštini nije otvoreno samo to da li će doći do saveza, već i to kako bi on mogao da izgleda. U SPD-u postoji određena uzdržanost kada je reč o klasičnoj velikoj koaliciji (CDU/CSU i SPD). Tako je recimo predsednik Socijaldemokrata Martin Šulc uveo u razgovore model „kooperacione koalicije“. Prema tom modelu bi zapravo bili povezani samo određeni, suštinski projekti. Druga pitanja ostala bi otvorena i o njima bi se pregovaralo u Bundestagu, što bi omogućilo više prostora za profilisanje promenljive većine.
Vrh CDU kritikuje međutim takvu koaliciju koja bi sarađivala samo delimično, jer bi to, smatraju, bilo nesigurno za zemlju. Zamenica predsednice CDU, Julija Klekner tako kaže: „Ne može se biti malo trudan. Ili će se raditi kako treba, ili nikako.“ Šef CSU Horst Zehofer istovremeno kaže da ga taj predlog podseća na dečije igrarije: „Ne može malo da se vlada, a malo da se bude u opoziciji. To ne ide.“
Šta može, a šta ne?
Uoči susreta, Socijaldemokrate su jasno iznele svoje pozicije i kad je reč o sadržaju razgovora. Nova zamenica predsednika SPD-a Nataša Konen kaže da su na stolu, između ostalog, solidarne penzije, efektivno ograničenje rasta stanarina i okončanje sistema zdravstvene zaštite u „dve klase“. „Od Demohrišćana očekujemo jasan signal kada su te stvari u pitanju. Tek onda možemo dalje da razgovaramo.“ Međutim, malo je verovatno da će Demohrišćani brzo da popuste, s obzirom na to da su oni u osnovi „protiv objedinjavanja državnih i privatnih zdravstvenih osiguranja“. Takođe, mišljenja se razlikuju i kada je reč o migracijama.
Pročitajte još: Nemačka vlada još nije na vidiku
Ako ipak propadnu napori za formiranje velike koalicije, onda ostaju samo dve opcije: manjinska vlada ili novi izbori. Merkelova i Aleksander Dobrint (CSU) manjinsku vladu su već odbacili kao mogućnost, jer bi, smatraju, bila nestabilna. Ipak, pristalice manjinske vlade sve su glasnije. Predsednik udruženja preduzetnika Verner Mihael Balzen kaže recimo da bi Demohrišćani pristajanjem na to „po prvi put pokazali svoj građanski i tržišno orijentisani profil“. Tada bi, smatra i podmladak Demohrišćana mogao da izbije u prve redove. „A treće, bilo bi sprečeno da budžet Nemačke ode na skupe fantazije socijalne države“. Drugim rečima, Balzen smatra da bi novo izdanje velike koalicije – bilo preskupo.
Nemačka privreda u međuvremenu, zbog odugovlačenja sa formiranjem vlade, postaje sve nestrpljivija. „Morali bismo da znamo kuda ovo vodi“, kaže predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije Diter Kempf. I „Socijalno udruženje VdK Nemačke“ takođe zahteva okončanje političkog zastoja. „Zemlji je potrebna vlada koja je sposobna da deluje i pronalazi održiva rešenja za egzistencijalna pitanja i brige ljudi kao što su sigurnost u starosti u slučaju potrebe za medicinskom negom“, kaže predsednica VdK Ulrike Mašer.
ie/stu (dpa, rtr)