Donald Tramp – horor za nemačku politiku

Kraj politike zaštite klime, carine na evropsku robu, novi imperijalizam koji se između ostalog izražava u svojatanju prava na Panamski kanal i Grenland: Donald Tramp je otelotvorenje najgorih strahova nemačkih političara.

Uprkos tome, nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da pošalje čestitku i da novom američkom predsedniku poželi „snagu i uspeh“ u obavljanju predstojećih zadataka. U pismu je dodao: „Zajedno možemo da pružimo ključne poticaje za slobodu, mir i bezbednost, kao i za blagostanje i ekonomski razvoj s obe strane Atlantika.“

Ipak, Šolc nije bio prisutan u Vašingtonu, kao ni Fridrih Merc vođa opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU). Tramp je, s druge strane, pozvao političke istomišljenike, poput italijanske premijerke Đorđe Meloni i argentinskog predsednika Havijera Mileija.

Osetljiv diplomatski izveštaj

Većina nemačkih političara dala je da se nasluti ili otvoreno izjavila da bi u Beloj kući radije videli Kamalu Haris iz redova američkih Demokrata. S jednim izuzetkom: desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) raduje se Trampu. Trampov čovek od poverenja Ilon Mask javno na svojoj platformi Iks promoviše AfD u sred kampanje za nemačke izbore krajem februara („Samo AfD može da spasi Nemačku“), a kancelara Šolca nazvao je „nesposobnim glupanom“.

Napetosti u transatlantskim odnosima dodatno je zaoštrila kontroverzna procena nemačkog ambasadora u SAD Andreasa Mihaelisa. Izveštaj namenjen ministarki spoljnih poslova Analeni Berbok procurio je u medije i sadrži oštru kritiku na račun Trampa. U njemu se navodi da Tramp sprovodi „agendu maksimalnog narušavanja“ odnosa. Demokratski temelji i američki sistem podele vlasti su, kako se dodaje, u velikoj meri oslabljeni dolaskom Trampa u Belu kuću. Takav stav dolazi od čoveka koji je trebalo da predstavlja nemačku vladu na Trampovoj inauguraciji.

Fridrih Merc opisao je taj izveštaj kao katastrofu za nemačko-američke odnose. „To je veliki udarac za ugled nemačke vlade u Vašingtonu. Takva vlada neće brzo pronaći sagovornike u Vašingtonu“, rekao je Merc u intervjuu za javni servis Dojčlandfunk.

Merc: Evropljani moraju biti ujedinjeni

Dok je Olaf Šolc u početku zauzeo konfrontacioni stav prema Trampu i, recimo, oštro kritikovao Trampove pretenzije na Grenland, Fridrih Merc je od samog početka pokazao fleksibilniji pristup problematici zvanoj Tramp. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, Merc ima dobre šanse da postane kancelar nakon izbora 23. februara i tada će kao nemački premijer morati direktno da sarađuje sa Trampom.

Merc želi da Trampu pristupi „kao ravnopravan partner“ i naglašava važnost udruživanja evropskih interesa. Na pitanje DW o očekivanjima od Trampa, Merc je u Berlinu na sastanku lidera Evropske narodne stranke izjavio: „Dokle god evropske članice budu ujedinjene, svet će ih, uključujući i SAD, poštovati. Ako ostanemo podeljeni, niko nas neće shvatati ozbiljno. Ovo je, po mom mišljenju, poslednji poziv na akciju. Zato moramo da delujemo.“

U svojeručno napisanoj čestitki Trampu, Merc je između ostalog napisao: „Ako mi nemački narod da mandat za kancelarsku poziciju, jedan od mojih prioriteta biće da radim s Vama na novom poglavlju u našim odnosima.“

Habek: Evropa je spremna na carine

Reagujući na Trampove pretnje uvođenjem carina na uvoz, Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK) već upozorava na ozbiljne posledice. „Posledice novih američkih carina bile bi ozbiljne za nemačku privredu“, rekla je direktorka DIHK Helena Melnikov za dnevnik Rajniše post. U Nemačkoj svako četvrto radno mesto zavisi od izvoza, a u industriji svako drugo.

Ministar privrede Robert Habek iz redova Zelenih od početka zauzima borbeni stav: „Evropa je spremna. Ako Amerikanci uvedu carine, što ne želim i ne očekujem, Evropa će svakako biti sposobna da odgovori kontramerama, uključujući i one koje će pogoditi američku privredu“, izjavio je Habek za DW.

Habek, koji je zadužen i za zaštitu klime, za jedan drugi medij komentarisao je i najavu izlaska SAD iz Pariskog sporazuma o klimi: „Smatram da je to fatalni signal za svet.“ Ali, čak i u Nemačkoj Habek mora da se suoči s tim da tema zaštite klime sve više gubi na važnosti u izbornim kampanjama.

Ko je bio pozvan, a ko nije

Bivša kancelarka Angela Merkel iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) sakupila je zanimljiva iskustva s Donaldom Trampom tokom njegovog prvog mandata. Ona se ponovo zauzela za nastavak bliskog partnerstva sa SAD. U svojoj nedavno objavljenoj autobiografiji otvoreno je govorila o poteškoćama koje je imala s Trampom. Međutim, transatlantsko partnerstvo danas je, prema njenim rečima, još važnije nego pre nekoliko godina. Pre nekoliko dana, na novogodišnjem prijemu CDU u pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji, rekla je: „Samo uz SAD i unutar NATO možemo da obezbedimo da Putin ne pobedi u ratu i da Ukrajina opstane kao nezavisna država.“

Ali, Tramp je nagovestio da planira da prekine podršku Ukrajini i da s Putinom dogovori brz završetak rata, što bi moglo da zahteva teritorijalne ustupke Kijeva.

Zahvaljujući Trampu AfD se oseća ojačano. Doduše, nijedna druga stranka u Bundestagu ne želi da sarađuje s tom strankom koja se delimično vodi kao ekstremno desničarska, ali po pitanjima migracija i energetske politike AfD i Tramp dele slične stavove. Ipak, iz AfD-a povremeno dolaze i antiameričke izjave.

Trampova povezanost s AfD-om bila je vidljiva i u Vašingtonu: dok kancelar Olaf Šolc nije bio pozvan na inauguraciju, prisustvovali su političari AfD-a Tino Krupala i Beatriks fon Štorh koje je na inauguraciju pozvala Republikanska stranka.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku