Dobro bi bilo da svi uzmu odmor
30. mart 2018.
Prilično poslovno i bez emocija je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov najavio zatvaranje američkog konzulata u Sankt Peterburgu. Amerikanci i njihovi zapadni saveznici računali su sa ovakvom reakcijom. Jedino što se nije znalo vreme kada će Kremlj da protera zapadne diplomate. Zatvaranjem konzulata Moskva je stavila akcenat na temu koja će dominirati informativnim emisijama na Zapadu tokom uskršnjih praznika po Gregorijanskom kalendaru.
- pročitajte još: Skripalj otrovan u svojoj kući?
Znakovito je da su Rusi prvo pomenuli uvođenje sankcija samo Amerikancima – ostali su morali da se strpe. U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova se ništa ne dešava slučajno, a posebno kada se Lavrov obraća svetskim medijima. Njegova poruka glasi: Moskva na Vašington gleda kao na glavnog protivnika u ovoj krizi; iako je nekadašnji dvostruki agent otrovan u Velikoj Britaniji, merama protiv Rusije se rukovodi iz Stejt dipartmenta.
A tu je ponovo pokušaj Rusije da sa Sjedinjenim Državama razgovara na ravnoj nozi, iako za to nema osnova ni kada je reč o vojnoj moći niti o bruto-društvenom proizvodu. Još deluje poniženje od strane Baraka Obame kada je rekao da je 'Rusija regionalna sila'. Ako SAD oglase startni pucanj za novu rundu sankcija, Moskva će odgovoriti istom merom.
Kada će tome doći kraj? Britanska premijerka Tereza Mej je već najavila nove sankcije protiv ruskih investicija u Londonu. Spor sa Rusijom je neuverljivu premijerku ojačao na unutrašnjem planu. Ona nije sklona popuštanju. Isto važi i za američkog predsednika Donalda Trampa. Mada mu i demokrate i republikanci prebacuju da je preblag prema šefu Kremlja. Kada govori o novoj spirali sankcija, Tramp ubire poene u Kongresu. Barem je on u to uveren.
- pročitajte još: „Ovo više ima veze sa Bregzitom“
Nemačka je pak potpuno podeljena: između solidarnosti sa Velikom Britanijom i žalopojki preduzetnika koji zbog krize sa Moskvom gube milijarde. Privreda zahteva obustavljanje sankcija. Takođe i povratak na stanje u kojem Zapad makar može da pregovara sa Rusijom. No, to je sve izgleda na dugom štapu.
Možda bi se mnogo dobilo kada političari i na Istoku i na Zapadu nekoliko meseci ne bi ništa radili. Samo da se ne doliva ulje na vatru. Kremlj ne bi trebalo da podleže iskušenju da Talibane opskrbljuje oružjem, kako bi naneo štetu zapadnim interesima. Moskva takođe ne bi trebalo da doprinosi bujanju izbegličkog talasa sa Bliskog i Srednjeg istoka u pravcu Evrope. Jednostavno ne zavrtati dalje šrafove eskalacije.