„Ne mogu da verujem!“ Tako je jednom Konstantin Stanislavski, otac modernog ruskog teatra, rekao glumcima šta misli o njihovoj glumi. Velika Britanija i desetine njenih saveznika su izbacivanjem ruskih diplomata nastupili kao kolektivni Stanislavski.
„Lažete!“ – to je poruka koja se šalje proterivanjem nezapamćenih razmera iz zemalja EU, Sjedinjenih Država, Kanade, Australije… Demarš će ući u udžbenike istorije međunarodnih odnosa. Čak su i Sadam Husein i dinastija Kim bili pošteđeni takvog javnog poniženja. Ovo je ozbiljna politička i diplomatska pobeda britanske premijerke Tereze Mej.
- pročitajte još: Rusija – „uvek dobar neprijatelj“
Moju pažnju privlače dva elementa ove drame. Maleni Island je jednom izazvao moćni Sovjetski Savez kada je prvi priznao obnavljanje litvanske nezavisnosti 1990. godine. U ponedeljak je Rejkjavik najavio diplomatski bojkot Moskve premda Island nije u EU niti ima specijalne odnose sa Londonom kao recimo Kanada, Australija ili SAD.
Drugo, mađarski premijer Viktor Orban – „najbolji prijatelj“ Kremlja – odlučio je da izbaci jednog ruskog diplomatu. Možda to nije uradio drage volje, ali je populista koji inače u svakoj prilici proziva EU i gaji dobre odnose sa Vladimirom Putinom ipak pokazao gde su mu pravi prioriteti.
Stručnjaci Organizacije za zabranu hemijskog naoružanja analiziraju supstancu kojom su otrovani bivši britanski špijun Sergej Skripalj i njegova kćer Julija. Ukoliko zaključe da je supstanca ruskog porekla, moglo bi da bude još proteranih diplomata.
U normalnoj demokratiji bi tako divovska javna diplomatska katastrofa vodila ostavkama prvog prstena u Ministarstvu spoljnih poslova i tajnim službama, a parlamentarni anketni odbor bi bio pokrenut istog trena. To bi takođe podrilo ugled izvršne vlasti.
Ali Rusija nije demokratija. Šef diplomatije Sergej Lavrov je u ponedeljak demonstrativno otišao da igra fudbal sa veteranima FK Spartaka. Ruska ambasada u Vašingtonu je na proterivanje 60 diplomata iz SAD odgovorila pošalicom na Tviteru: pitala je svoje pratioce da odaberu koji od tri američka konzulata u Rusiji treba zatvoriti kao odgovor na zatvaranje ruskog konzulata u Sijetlu.
Marionete Kremlja koje sebe zovu poslanicima Dume ili analitičarima su na državnim televizijama ceo dan ismevali Evropljane i širili teorije zavere. Hemijski napad u Solsburiju je bio britansko-američka provokacija, kažu. „Rusija se uzdigla, a pakosne Sjedinjene Države hoće da je potisnu. Vašington je naterao svoje lakeje da se pridruže diplomatskom bojkotu“ – to je verzija koju treba utuviti u glavu ruskoj televizijskoj publici. Vidite, velika Rusija može imati samo velike neprijatelje, ne neka minijaturna smetala poput Rumunije i Finske. Mnogi veruju u ova suluda objašnjenja.
Ne sumnjam da će Kremlj odgovoriti na proterivanje diplomata: izbaciće strane diplomate, zatvoriti jedan američki konzulat. Možda će biti zatvorena redakcija BBC u Moskvi ukoliko britanski regulatori oduzmu licencu RT, propagandnog kanala Kremlja.
Preko toga su standardne političke i diplomatske opcije Moskve ograničene. London, sa druge strane, ima još pozamašan repertoar, recimo plenidbu „imovine sumnjivog porekla“ – drugim rečima sve što ruski oligarsi imaju u Velikoj Britaniji, oduzimanje britanskog državljanstva njima i njihovim porodicama, stavljanje ruskih zvaničnika na crne liste… Ne može se isključiti čak ni potpuni bojkot Svetskog prvenstva u Rusiji ukoliko istraga dovede do konkretnih dokaza da je ruska država umešana u napad iz Solsberija.
Zvanična Moskva je lagala već mnogo puta pre incidenta na jugu Engleske. Recimo o bivšem agentu KGB Litvinjenku, o „gruzijskoj agresiji“ u Južnoj Osetiji, o „ukrajinskim fašistima“ na Krimu, o tome kako tobože nema ruskih trupa u Donbasu, o lažnom kontroloru leta koji je kao video da je ukrajinski lovac oborio malezijski avion nad istokom Ukrajine… Taj dugi lanac laži je odveo u diplomatsku katastrofu.
Kremlj neće odustati. Tamo svako povlačenje smatraju porazom. Siguran sam da Moskva već sada razmatra takozvani „asimetrični odgovor“ Zapadu. Tu su hakeri, propagandisti i, ako treba, ruske oružane snage. Hladni rat je nekada ličio na bokserski meč. Imao je pravila. U novoj konfrontaciji sa globalnim Zapadom pravila neće biti. Putinova Rusija bira tuču slobodnim stilom.