Do solidarnosti – tužbom
8. decembar 2017.„Ministri unutrašnjih poslova EU su jeku takozvane izbegličke krize u septembru 2015. odlučili da do septembra ove godine prime 120.000 ljudi pre svega iz Grčke i Italije. Cilj tog programa je da se rasterete zemlje južne Evrope koje se nalaze pod posebnim pritiskom“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung. „Pre nekoliko nedelja, Evropska komisija je saopštila da se program nalazi pred „uspešnim okončanjem“ – nakon što je po zemljama EU preraspodeljeno 31.500 osoba. Ali to se ne odražava na obaveze pomenutih trojih zemalja, pri čemu Mađarska i Poljska do danas nisu preuzele nijednu izbeglicu, a Češka jeste – ali samo njih 12.“
Pročitajte još: Kvote za izbeglice se moraju poštovati
Dnevnik Velt prenosi: „Tri zemlje koje su tužene smatraju da su u pravu. Jedan portparol češkog predsednika Miloša Zemana je na Tviteru ponovio iskaz svog šefa: kvote za raspodelu izbeglica su mešanje u unutrašnje poslove Češke i svake druge zemlje. Suverene države će izgubiti svoj suverenitet kada više ne budu mogle da odlučuju o tome koje građane će puštati na svoju teritoriju. A šef građanske opozicione stranke ODS Petr Fjala, nazvao je kvote lošom, a tužbu Evropske komisije još lošijom, odlukom.“ A „mađarski ministar spoljnih poslova Peter Šijarto je u Briselu rekao da će njegova vlada upotrebiti sva raspoloživa sredstva da spreči donošenje odluka usmerenihprotiv bezbednosti i volje građana Mađarske“.
EU mora da učvrsti svoje redove
Dnevnik Noje vestfeliše smatra da „pravosuđe radi polako ali sigurno; u EU nešto funkcioniše. Dugo je vladala određena nesigurnost. Odbojan stav Mađarske, Poljske i Češke kada je reč o pomoći izbeglicama zapravo je neshvatljiv. Radi se o državama koje su donedavno pripadale Istočnom bloku, ali je posle pada Gvozdene zavese izgledalo da se približavaju Zapadu – pa i u pogledu zajedničkih vrednosti. Vlade tih zemalja, koje su u bezgraničnom strahu od svega što je strano, ne samo što ratnim izbeglicama neće da pruže zaštitu od ubijanja i terora; te zemlje, koje su u velikoj meri profitirale od subvencija svojih zapadnih suseda, sada neće da budu solidarne sa svojim partnerima...“
Pročitajte još: Nema izbeglica – nema para?
Miteldojče cajtung smatra da bi „tužba pred Evropskim sudom pravde mogla da bude skup i bespomoćan pokušaj da se promeni odluka Praga, Varšave i Budimpešte. Ali, među civilizovanim državama nema drugog načina da se opomenu da ispunjavaju svoje obaveze, obećanja i dogovore. EU mora da učvrsti svoje redove. Ili će spor eskalirati pa će na kraju ostati samo tvrđenje političkog pazara u kojem su novac i druge perspektive ubedljivije od zajedničkog kanona vrednosti“.
Priredio: Saša Bojić