Nema izbeglica – nema para?

Dosadna praznina u političkom Briselu. Najkasnije početkom avgusta su održane poslednje sednice pred godišnji odmor, tako da sada dvorane za sastanke u zgradi Evropske komisije zvrje prazne. Nema ni poslovičnog vrzmanja japijevski odevenih muškaraca i žena sa plastificiranim karticama oko vrata. To se u sedištu EU zove – letnja pauza.

Ali, za razliku od zvaničnog Brisela, politička debata u Evropi ne zna za letovanje. Najviše je nemačkim političarima stalo da se istera na čistac šta koja zemlja EU treba da uradi po izbegličkom pitanju. Neke od njih – Poljska, Mađarska, Slovačka – otvoreno su odbile da prime makar i mali kontigent izbeglih. Slovačka hoće da tuži Evropsku komisiju, u Mađarskoj će biti održan referendum na kojem će, nema sumnje, ogroman procenat građana odbiti „ultimatum“ Brisela. Zato Nemci otvoreno traže da se nesolidarnim članicama EU uskrate novčana sredstva iz Brisela.

Glasno je to pre svih izgovorila Ingeborg Gresle, šefica budžetskog odbora u parlamentu EU. „Trebalo bi ukinuti finansijsku podršku zemljama koje se ne pridržavaju evropskog prava, ili zemljama koje nedovoljno sarađuju u preuzimanju ili registraciji izbeglica“, navela je nemačka demohrišćanka.

Nije predviđeno – za sada

Kako piše u ugovorima EU, zemljama članicama se ne mogu ukinuti subvencije zato što nisu „poslušne“. Na ta pravila je ovih dana ponovno uputio i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Njegova poruka je da oduzimanje novca zemljama članicama nije predviđeno pravilnicima EU.

Za sada. Ta pravila su vredela pre nego što je izbeglička kriza stavila EU na veliku probu, pre nego što su istočnoevropske zemlje na sastancima na vrhu preglasane, pre nego što je spektakularno propala primena kvota za prijem izbeglica, pre nego što su Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka dale do znanja da će takvu odluku ignorisati.

Rezultat svega je da je raspodela izbeglica po članicama EU ostala samo mrtvo slovo na papiru i da se Evropa znoji već pri pomisli da bi Turska mogla da pogazi dogovor prema kojem će u zemlju primiti svakog ko se s turske obale otisnuo ka Grčkoj. Ako dogovor pukne, žestina debate oko prihvatnih kvota u Evropi dostigla bi nove razmere.

Novi sistem sankcija?

Poziv za izricanje sankcija „tvrdoglavim“ članicama ne stiže samo od konzervativnih nemačkih poslanika. Recimo grof Aleksander Lambsdorf, nemački liberal, kaže da treba iskoristiti proveru budžeta EU na jesen kako bi se ukinule subvencije nekim zemljama. Jer, u načelu je potrebno zeleno svetlo svih članica EU kako bi mogao po poteče novac. Tu Lambsdorf vidi prostora za politički pritisak: „Nemačka vlada se mora pobrinuti da se neto-primaoci evropskog novca poput Poljske i Mađarske ponašaju solidarnije po pitanju izbeglica i da poštuju evropske vrednosti.“

Taj način, priznaju u liberalnim krugovima, do sada nikada nije isproban. U Evropskom parlamentu mnogi žale zbog nepostojanja takve vrste sankcija. Evropska unija i sada doduše može finansijski kazniti članice ili im, u najgorem slučaju kakav preti Poljskoj zbog sporne reforme pravosuđa, oduzeti pravo glasa. To su, kako kaže jedan portparol Evropskog parlamenta, „klasični načini kažnjavanja“. Ukidanje subvencija nije predviđeno. Zato neki poslanici u Briselu kritikuju da su sankcije ili „ubod iglom ili udar atomske bombe“ – između nema ničega.

I zbog toga njemačka konzervativna političarka Gresle traži reformu sistema evropskog finansiranja. „Budžet EU se mora postaviti na sasvim nove temelje i moraju se uvesti stroži uslovi za isplatu novca članicama EU“, kaže ona. Debata o delotvornijim sankcijama nije nova. Ali sada se prvi put vodi konkretnim povodom, britkom retorikom i – dok se većina briselskih zvaničnika negde brčka.