Diplomatija kao Grand šou
13. oktobar 2017.
Vokalni nastup ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića tokom posete turske delegacije na čelu sa predsednikom Redžepom Erdoganom naišao je, očekivano, na podeljene reakcije. Pevanje srpskog ministra je u prvom naletu izazvalo talas kritika. Obrade „Miljacke“ i „Osman Age“ kritičari su osudili kao neviđeno brukanje Srbije, srpske diplomatije, srpskog naroda i srpskih predaka. Kad se oluja stišala, promolili su se i nešto drugačiji glasovi, koji u nastupu ministra Dačića ne vide ništa strašno, čak nalaze da je i simpatičan.
Novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijević tako za DW kaže da je čitav taj nastup već deo poznatog imidža Ivice Dačića. „Mislim da ipak zbog toga ne bi trebalo potcenjivati političku težinu Ivice Dačića, koji je političar sa puno iskustva i preživeo je štošta na političkoj sceni Srbije“, kaže on. Iako bi diplomatija trebalo da bude ozbiljna stvar, Anastasijević skreće pažnju da je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson imao neke komičarske izlete „i da je i sada poznat po dosta trapavim nastupima. Tako da što se mene tiče kao novinara, ovo što radi Ivica Dačić i nije tako loše. Mislim da malo zabave nikad nije naodmet.“
Improvizacija i falširanje
Žovijalni stil srpskog ministra može biti mač sa dve oštrice, smatra spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. „U određenim situacijama to može biti šarmantno i na taj način možete ostvariti srdačniju i neposredniju komunikaciju. Međutim, kako Ivica Dačić ne propušta skoro nijednu priliku da bude držač mikrofona, pitanje je koliko je to simpatično drugoj strani. Da je neko drugi umesto Dačića to radio, možda bih imao razumevanja, ali kad je reč o nekome ko nije naučio engleski, onda mi to deluje kao neka kompenzacija koja ne može da fascinira. Ukratko, neće verovano doneti neku štetu, ali neće ni neku korist.“
Osim vokalnih pokušaja ministar spoljni je poznat i po srdačnom govoru tela, pa je tako zabeležen čitav niz njegovih intimizirajućih gestova, od tapkanja po ramenu, zagrljaja, držanja za ruke, pa do prijateljskih poljubaca sa čitavim nizom svetskih diplomata. A ne bi trebalo zaboraviti i poteru za autogramom predsednika SAD Donalda Trampa. Boško Jakšić misli da je sve to predstava za domaću publiku u stilu „vidite kakve diplomate i političare imate – mala smo zemlja a imamo takve odnose sa predstavnicima najmoćnijih država sveta“.
I dok se pevanje ministra svakako ne može uzeti za zlo, postoji i neka druga strana srpske diplomatije koja nije samo držanje mikrofona i tapkanje po ramenu. Pismo koje je Srbija nameravala da pošalje Evropskoj komisiji o slučajevima Katalonije i Kosova, pa se od toga odustalo na „zahtev naših španskih prijatelja“, za Dejana Anastasijevića je „dokaz neozbiljnosti u spoljnoj politici“. Novinar Vremena dodaje da za to ne bi trebalo kriviti Dačića jer se zna ko zapravo donosi odluke. „Kad nemate strategiju vi onda improvizujete, a improvizacije u spoljnoj politici nisu dobra stvar.“
Hodnici Vlade kao Grand produkcija
Tokom proteklih nekoliko godina zabeležen je i fenomen takozvane starletizacije Ministarstva spoljnih poslova, kada su u diplomatsku službu primane osobe koje umesto iskustva i znanja imaju silikone i provokativne profile na društvenim mrežama. To kako će neko izgledati ili odevati se je, jašta, stvar slobodnog izbora, ali je rđavo kada ti atributi budu jedina kvalifikacija. Ta starletizacija je na neki način bila i uvod u estradizaciju spoljne politike.
Međutim, Boško Jakšić primećuje da je proces starletizacije zahvatio i druge državne institucije. Sve to po njegovim rečima spada „u širi korpus politike u Srbiji koji zaista podseća na rijaliti programe. Ako je poenta bila da se javnost zaseni lepotom, mislim da smo umesto toga dobili zasenjivanje prostotom i neznanjem.“
Dejan Anastasijević dodaje da je teško ustanoviti koliko je proces starletizacije zahvatio državne institucije, ali ističe da je nedavno imao prilike da prošeta hodnicima Vlade Srbije, i da to što je tamo video „zaista podseća na hodnike ružičaste televizije ili Grand produkcije. Bojim se da je zapošljavanje na osnovu silikona i drugih atributa zahvatilo i druge delove Vlade, i čini mi se da to nije ekskluziva samo Ministarstva spoljnih poslova. Ali, to je deo politike ove vlasti, jer se na sve važne pozicije postavljaju njima bliski kadrovi, a ne samo starlete. Tako da je taj problem korupcije i nepotizma daleko širi i ozbiljniji“, kaže Anastasijević.