Baštenski patuljak je oličenje tipične nemačke kuće. Trenutno ima glavnu ulogu u predizbornom spotu Alternative za Nemačku (AfD), dok glas pripovedača govori: „Normalno je domovina. Normalno su sigurne granice.“ A slogan glasi „Nemačka. Ali normalna.“
AfD promoviše navodnu nemačku normu ili normalnost. Na snimku su to bake i deke koji grle unuke, porodica koja se smeje za trpezarijskim stolom. Srećni đaci. Mali pas. I simpatični baštenski patuljak. Ukratko: tobože normalna Nemačka.
Kampanja AfD je pametno odabrana. Obraća se Nemcima pokazujući im ono za čime bi mogli da čeznu. U vreme pandemije i lokdauna čežnje su velike. AfD želi da se vrati tamo gde je sve dobro.
Potom stranka ovoj navodnoj normalnosti suprotstavlja ono što smatra nenormalnim: u videu su prikazani zatvoreni kafići (korona); ulične barikade koje gore (antifašitsički pokret); bleda devojka koja demonstrira protiv klimatskih promena. Sve to – nije normalno. A to znači – nije nemačko. Politika Vlade u vreme korone, levica, klimatski pokret – svi su neprijatelji Nemačke.
Iza idilične predstave o normalnom stoji divovski projekat društvene promene. Video to naravno ne pokazuje, ali je kongres stranke u Drezdenu ovog vikenda o tome doneo jasne odluke.
Pitanje državljanstva: opet po krvi. Samo oni koji imaju nemačke roditelje su Nemci. Imigracija: da se dozvoli samo onima koji donesu više od pet miliona evra. Prema ideji AfD, oni koji nemaju toliko, smeju da rintaju kao gastarbajteri za prosperitet Nemaca. A nagrada je da budu građani drugog reda.
Samoproglašena alternativa za Nemačku ovu zemlju hoće ponovo da ogradi zidom. I to ne samo borbom protiv prava žena i homoseksualaca. Zid treba shvatiti gotovo doslovno: AfD radije govori o graničnim ogradama, ali više iz razloga izborne taktike. Zidovi nisu baš popularni u Nemačkoj.
AfD želi radikalan zaokret u međunarodnoj politici: poziva na izlazak iz Evropske unije i evrozone. Moto spoljne i bezbednosne politike mogao bi se rezimirati kao „Germany first“.
Ako bi uspeli na izborima u septembru, AfD hoće da se deci sudi već sa dvanaest godina; hoće da deportuje stotine hiljada ljudi iako dolaze iz ratnih i kriznih zemalja. A ako je dete pobeglo u Nemačku iz ratne zemlje, onda bi, prema programu AfD, trebalo da bude prepušteno samo sebi.
Kongres stranke u Drezdenu velikom većinom odlučio je da kategorički odbije naknadno doseljavanje porodice za izbeglice. Takođe i porodica traumatizovane dece izbeglica.
Izričito je bio šef ekstremnog krila stranke Bjern Heke. Propraćen velikim aplauzom, on je rekao da AfD mora politički jasno da se pozicionira i pri tom ne bi smela da vodi računa o važećim zakonima.
I upravo taj stav AfD predstavlja opasnost za Nemačku: ova stranka prihvata zakon i red samo ako joj ne stoje na putu. To bi trebalo da uplaši ljude u Nemačkoj.
Doduše, AfD je daleko od toga da iznedri sledećeg kancelara. S njima niko neće u koaliciju. Ali AfD bi uskoro mogla postati najjača politička sila u pokrajini Saksonija-Anhalt. Zbog toga se program ekstremne stranke mora shvatiti ozbiljno.
Simpatičnim baštenskim patuljkom AfD propagira alternativu neprijateljskom globalizovanom svetu. U stranci očigledno ne znaju da je i patuljak imigrant. Dolazi iz Turske: pre 800 godina su ga rudari u Istočnoj Anadoliji koristili kao zaštitu od zlih duhova. U Nemačku je stigao preko italijanskih trgovaca.
Tako je to sa ljudskom istorijom: ono što je juče bilo strano, sutra će biti originalno nemačko. Svet je u pokretu, menja se. To je normalno.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.