Zašto veliki broj mladih ruskih Nemaca glasa za AfD?
2. februar 2021.
Vadim Derksen član je AfD-a od 2015. On je vođa podmlatka Alternative za Nemačku u Berlinu i istovremeno saradnik poslanika u Bundestagu Štefana Pročke. Derksen je domaćin, ima porodicu, troje dece. Dok ga slušate deluje kao da je zabrinutost javnosti zbog desno-ekstemističkih tendencija AfD neosnovana. Ili, kako on to kaže, „politički motivisana“.
Ne plaši ga to što bi partija uskoro mogla da dospe pod nadzor Službe za zaštitu ustavnog poretka. Doduše, zamisli se malo kad razmišlja o tome kakve bi posledice moglo da ima po njega lično ako bi tajna služba za delovanje unutar Nemačke podmladak Alternative označila kao „sumnjivi slučaj“. Ali onda kaže: „Ne, tek sad ostajem u ovoj partiji, jer ne vidim nikakvu pravnu osnovu za nadzor“. A za AfD još kaže da je demokratskija od vladajućih partija.
-pročitajte još: Da li desničari profitiraju od priče o „korona-diktaturi“?
Derksen zastupa interese ruskih Nemaca u AfD. On poriče da je AfD otkrila ruske Nemce kao svoju ciljnu grupu. Kaže da je upravo suprotno: „Ono što AfD čini atraktivnom za ruske Nemce jeste povratak tradicionalnim, konzervativnim vrednostima, a to je ono za šta se AfD zalaže.“
Mnogi, i to baš mlađi ruski Nemci, sa zabrinutošću prate „moralne promene u zemlji“, i činjenicu da se „Nemačka udaljava od konzervatizma i sve više okreće liberalizmu“.
„Mi ruski Nemci smo iz daljine na Nemačku projektovali nešto čega u tom trenutku možda uopšte više nije bilo – nemačke vrline, nemačku čistoću i takve stvari“, kaže Derksen.
Tako je bar bilo u Vadimovoj familiji, čiji neki članovi još uvek žive u Altajskim planinama u Sibiru. Vadim Derksen priča kako je njegov deda, koji doduše nikada nije bio u Nemačkoj, uvek govorio da je „Nemačka fantastična, da je to napredna zemlja“.
Derksen misli da je kod mnogih ruskih Nemaca koji su se devedestih doselili u Nemačku primetna „određena doza čežnje“ baš za tom idealnom Nemačkom. A nju oni povezuju s politikom koju vodi AfD.
Mnogi u Nemačkoj navode da ruski Nemci svoj glas najčešće daju Alternativi, ali reprezentativne studije pokazuju međutim da se radi o čistom mitu. On je nastao nakon „slučaja Liza“ – priči o navodnom silovanju 13-godišnje ruske devojčice koju su napumpali ruski državni mediji i na ulice izveli hiljade ruskih Nemaca (naslovna fotografija).
Najveći broj glasova ruskih Nemaca ranije je bio zu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU). „Prva generacija je glasala za CDU, iz zahvalnosti što ih je Helmut Kol doveo u zemlju“, komentariše Janis Panajotidis, nekadašnji profesor u Nemačkoj, koji danas predaje na Univerzitetu u Beču. On se dugo bavi istraživanjem rusko-nemačke migracije i problemima njihove integracije.
Skretanje udesno – više od stereotipa
Međutim, veza ruskih Nemaca sa CDU polako nestaje kod prve, a posebno kod druge generacije, objašnjava Panajotidis. To vodi ka skretanju ili udesno ili ulevo – ka AfD ili Levici. „Oni više glasaju za stranke na marginama“.
Kao najvažniji faktor njihovog skretanja udesno, Panajotidis vidi kritiku migracione i izbegličke politike savezne vlade od strane mlađih ruskih Nemaca. Oni se osećaju zapostavljeno, navodno današnje izbeglice uživaju mnogo više pažnje nego oni sami. Osim toga, smatraju da oni zapravo nisu prave izbeglice, već „povratnici u domovinu“, a pritom i hrišćani koji su se navodno znatno bolje integrisali nego novopridošli muslimani.
Faktor Rusija takođe igra određenu ulogu. Mnogim ruskim Nemcima imponuje naklonost AfD aktuelnom ruskom rukovodstvu. Vadim Derksen doduše kritikuje Vladimira Putina kao ličnost, ali podržava kurs svoje partije koja se zalaže za blisku saradnju sa Putinovom Rusijom.
Zaključak: ruski Nemci su AfD?
To što neke ruske Nemce privlače desno-populističke partije druge predstavnike te grupe zabrinjava – kao na primer Irinu Peter, jednu od voditeljki podkasta o ruskim Nemcima „Deca stepe“.
Novinarka i PR-menadžer kaže da je sama „AfD učinila dosta da se u javnosti stvori slika kako je ona jedina stranka koja ih smatra dobrodošlim i koja ih shvata ozbiljno“. Ali u suštini, tvrdi, toj partiji stalo samo do glasova.
Irina Peter kaže da se AfD ruskim Nemcima obraća na emocionalnom nivou i da koristi to što neki od njih imaju osećaj ugroženosti, stida, ali i ponosa zato što su Nemci. „U Sovjetskom Savezu si morao da se stidiš zbog toga što si Nemac“, podseća Irina Peter. A s druge strane, kada je neki ruski Nemac hteo da imigrira u Nemačku, morao je da „dokaže svoje nemačko poreklo“.
Ona smatra da ruski Nemci ne bi „poklanjali poverenje“ partiji kao što je AfD, kada bi se malo više pozabavili sopstvenom istorijom. Ona pritom misli da bi ruski Nemci trebalo da se prisete da su nacisti započeli rat sa SSSR, što je dovelo do toga da je Staljin sve Nemce stavio pod generalnu sumnju i naredio masovne deportacije.
Ali, ne treba ni preceniti značaj Alternative za Nemačku – jer 85 odsto ruskih Nemaca nije glasalo za njih, kaže Peter. Ona takođe smatra da je problematično to što se toliko pažljivo prati glasanje jedne grupe i što se stavlja fokusu samo na jednu stranku. „I šta onda ostaje? Naslovi kao što je: Ruski Nemci su AfD-ovci – bez obzira na to šta sve piše u članku.“
U tom smislu ona se poziva na studije, koje pokazuju da je ponašanje ruskih Nemaca na izborima uporedivo s glasanjem ljudi u istočnom delu Nemačke. S time se slaže i Janis Panajotidis. Uprkos delimičnom zaokretu ka AfD i Levici, ukupna slika se nije toliko promenila: „Sve u svemu nismo mogli da primetimo da je došlo do jasnog skretanja udesno kompletne grupe.“
U svakom slučaju tek će se videti kako će reagovati ruski Nemci, pre svega mladi, odnosno oni koji su 2017. glasali za AfD, kada se ta partija, što je vrlo verovatno, nađe pod nadzorom Službe ustavnog poretka.