Desnije od desnog
8. april 2019.
Opuštena atmosfera u popularnoj lučkoj četvrti Tel Aviva. Gomila, uglavnom mladih, nacionalno i verski orijentisanih ljudi okupila se ne predizbornom skupu na kojem govori Moše Fejglin, lider nove desničarske stranke Zeut. U jednom uglu ispred dvorane nekoliko ljudi sedi na veštačkoj travi i puši marihuanu. Odmah do njih grupa ljudi se moli. Unutra, gomila sa kokicama. Na ekranima, naslovne strane Fejglinovih knjiga.
Fejglin dobija frenetičan aplauz kada kaže: „Vreme je da politički sistem oslobodimo paralize koja traje poslednjih 70 godina.“ „Nije bilo bitno da li je neko desničar ili levičar, i jedni i drugi hoće državu intervencionizma – 'duboku državu' – i deljenje naše zemlje na dve države“, dodaje Fejglin.
A njegova stranka želi samo „jednu državu“ – državu Izrael. Pod tim Fejglin podrazumeva i okupirane palestinske teritorije.
„Lek“ za naciju
Fejglinova stranka Zeut, što na hebrejskom znači „identitet“, jedna je od mnogih malih desničarskih stranaka koje se bore za glasove na parlamentarnim izborima 9. aprila. Fejglin je do 2015. bio poslanik Likuda u izraelskom parlamentu Knesetu i poznat je kao ultra-desničar i nacionalista.
Novoosnovana stranka Zeut izazvala je pažnju javnosti uglavnom zbog poziva da se legalizuje marihuana. Neki mediji u Izraelu su o njoj u početku izveštavali sa priličnom dozom podsmeha. Ali, na veliko iznenađenje istraživača javnog mnjenja, stranka je proteklih meseci beležila konstantni rast. Procenjuje se da bi mogla da osvoji četiri do šest od 120 mesta u Knesetu.
„Zeut je čudna kreacija u kojoj ima mnogo ekstremno desničarskih ideja – od one o 'Hramovnoj gori' i 'Velikom Izraelu', pa sve do legalizacije marihuane. Čini se da je to uspešan pokušaj da se ponudi nešto drugačije“, ocenjuje Gideon Rahat, profesor političkih nauka na Hebrejskom univerzitetu.
Takva mešavina ideja privukla je i birače van tradicionalnog desničarskog bloka. „Ja sam uživalac kanabisa i podučavam druge o tome koliko to može da bude korisno. Zato je legalizacija najvažnija stvar, jer je to lek za ovu naciju“, kaže Ben Čerut, mladi pristalica stranke.
Glasanje iz protesta?
„Fejglin je zanimljiv fenomen, ali nije usamljen slučaj. Mislim da se na skoro svim izborima do sada pojavljivala neka nova stranka koja je privlačila mnogo onih koji glasaju iz protesta“, kaže Tamir Šeafer, profesor političke komunikacije i dekan Fakulteta za društvene nauke na Hebrejskom univerzitetu.
Sara Džoj (39), međutim, za sebe odlučno tvrdi da nije neko ko glasa iz protesta. Ona kaže da Zeut nudi svežu alternativu, posebno u socijalnim i ekonomskim pitanjima. „To je samo znak da stvari moraju da se promene. Dok gotovo sve ostale stranke u Knesetu trenutno nemaju jasan plan ni o čemu, Zeut ima čitavu knjigu artikulisane politike“, smatra ona.
Politički program stranke Zeut detaljno je opisan na čak 300 strana. Stranka se zalaže za dalekosežne reforme u obrazovnom i zdravstvenom sistemu, ali i za građanski brak bez uplitanja rabinata.
Pored toga, Zeut se zalaže i za isključivo jevrejski suverenitet nad Hramovnom gorom, što je sveto mesto i za Jevreje i za muslimane. Stranka takođe želi da poništi mirovne sporazume postignute sa Palestincima u Oslu i da anektira Zapadnu obalu, područje koje je Izrael okupirao.
Arapi stanovnici Izraela tada bi mogli ili da se „intergišu“ ili bi dobili podsticaje da napuste zemlju. Sara Džoj koja podržava Zeut kaže da je to „realan način razmišljanja“. „Želimo mir, ali moramo jasno da kažemo i to da je ovo naša zemlja. Već 25 godina pokušavamo sa rešenjem o dve države i to ne funkcioniše. Trenutna situacija nije održiva“, kaže ona.
Skretanje udesno
Zeut bi mogao da bude odlučujuća snaga nakon izbora. Fejglin je do sada odbijao da se izjasni da li će ući u koaliciji sa Likudom Benjamina Netanjahua ili sa novim savezom stranaka pod nazivom Kahol Lavan (Plavo-belo), na čijem je čelu bivši načelnik generalštaba izraelske vojske Beni Ganc.
Prema anketama uoči izbora, Likud i Kahol Lavan vode mrtvu trku. Veliki broj stranaka primorava aktuelnog premijera Benjamin Netanjahu da ulazi u koalicije. Većina poznavalaca prilika smatra da će on biti taj koji će formirati buduću vladu, a od izbora zavisi to da li će ona biti bliža centru ili više desničarska i religiozna.
„Najjednostavnije što se može reći o izraelskoj politici ili o Izraelu kao zemlji jeste to da ima više desničara nego levićara. To nije bilo tako pre dvadeset godina kada je Izrael bio mnogo više levo orijentisan“, kaže politikolog Tamir Šeafer.
O jačanju desnice svedoči i to što je nacionalističko-verska stranka Habajit Hajehudi (Jevrejski dom) bila deo poslednje izraelske koalicione vlade. Dvojica istaknutih političara stranke, ministar obrazovanja Naftali Benet i ministarka pravosuđa Ajelet Šaked, nedavno su međutim istupili iz „Jevrejskog doma“ i formirali svoj pokret pod nazivom Hajamin Hehadaš (Nova desnica).
Šaked se nedavno našla u udarnim vestima nakon kontroverzne kampanje u kojoj se pojavljuje i parfem pod nazivom „Fašizam“. Pored toga, ona je napala i izraelski pravosudni sistem.
„Moralno dno“
Sada bi jedna još ekstremnija grupa mogla da uđe u Kneset. Da bi sebi pružio dodatne mogućnosti za formiranje koalicije, Netanjahu je podstakao tri manje ultra-desničarske stranke da formiraju izborni savez. Da nema toga one teško da bi prešle cenzus od 3,25 odsto.
Među njima je i kontroverzna Ocma Jehudit (Jevrejska sila), grupa koja sledi ekstremistička učenja rabina Meira Kahanea ubijenog devedesetih u SAD. Njegova stranka Kah bila je poznata po nasilju i rasizmu prema arapskom stanovništvu, propagiranju ideje o „Velikom Izraelu“ i iseljavanje arapskog stanovništva. Iako SAD smatraju da je Kah teroristička organizacija, i stranka je u Izraelu zabranjena, njihova ideologija preživljava na marginama izraelske politike.
Vrhovni sud Izraela zabranio je u martu lideru stranke Jevrejska sila Mihaelu Ben Ariju da učestvuje na izborima zbog rasizma koji iskazuje protiv Arapa. Analitičari u ovom trenutku ne mogu da procene da li ostali kandidati stranke uspeti da uđu u Kneset.
U svakom slučaju, to što je Netanjahu promovisao savez ultra-desničara oštro je kritikovano i u Izraelu i inostranstvu – kao „moralno dno“, kao put da se u Kneset vrate ekstremističke ideje.