Pivo iz Svete zemlje: košer i halal
1. februar 2019.
„S alkoholom ili bez njega, flaša piva omogućava ljudima da se opuste i na neko vreme zaborave politiku“, kaže Nadim Kuri, osnivač i vlasnik prve pivare na palestinskim područjima.
Posao mu ide dobro. Inače, ta pivara koju je Nadim Kuri zajedno s nekoliko članova porodice osnovao pre 25 godina, na početku bila i politički projekat. Naime, pokretanje proizvodnje piva u Zapadnom Jordanu 1994. godine bilo je podstaknuto poletom i euforijom zbog godinu dana ranije sklopljenog Sporazuma iz Osla, koji je trebalo da udari temelje za osnivanje palestinske države. Na internet-stranici pivare i danas se ističe taj istorijski datum.
S blagoslovom Jasera Arafata
Sopstvena država, sopstvena pivara – ta ideja se tada očigledno svidela dugogodišnjem palestinskom predsedniku Jaseru Arafatu. On je lično podupirao plan o osnivanju palestinske pivare, priča Nadim Kuri posetiocima njegove porodične firme, koja danas, pored piva, proizvodi i vino i maslinovo ulje, a pored pivare ima i svoj hotel.
Palestinci sve do danas nisu uspeli da dobiju sopstvenu državu, ali pivara je ostala. Proizvodi se šest vrsta piva, među kojima i ono bezalkoholno – za domaće tržište i inostranstvo, a sve u skladu s tradicionalnim nemačkim propisima o čistoti piva. Kuri kaže da se njegovo palestinsko pivo pije svuda: 60 odsto se prodaje na palestinskim područjima, 30 odsto u Izraelu, a ostatak u inostranstvu. Pivo se, među ostalim, izvozi i u SAD, gde je Kuri za vreme studija naučio sve o proizvodnji.
Taj 59-godišnjak ponosan je na to da njegova porodica od početka proizvodi pivo i za izraelske pivopije. On je od jednog rabina dobio zvanični certifikat „košer proizvod“, što znači da je pivo proizvedeno u skladu sa jevrejskim verskim propisima. To mu olakšava pristup tržištu Izraela. Ali Izrael za Palestince nije samo sused, već i okupator. Kuri zato želi da dâ svoj mali doprinos mirnom suživotu Izraelaca i Palestinaca, kao i hrišćana, Jevreja i muslimana, pa zato sva njegova piva imaju oznaku „košer“, a ono bezalkoholno nosi i oznaku „halal“, što znači da mogu da ga piju i muslimanski vernici koji se strogo pridržavaju pravila svoje religije. To nije nevažno za region u kome je više od 90 odsto stanovnika muslimanske vere, mada porodica Kuri živi u jednoj hrišćanskoj enklavi, u mestu Tajbehu. I njihovo pivo se zove Tajbeh, što u prevodu znači „dobro“ ili „ukusno“.
„Ukus Palestine“
Kada Kuri govori o svom pivu, zaneseno priča o „ukusu Palestine“, ali i rado ističe da u Tajbehu svake godine organizuje Oktoberfest po uzoru na onaj bavarski festival piva u Minhenu. „Posetioci ne dolaze samo iz Izraela i Palestine; u goste nam dolaze i ljubitelji piva iz Evrope i SAD“, kaže vlasnik pivare. „Pivo ne samo da povezuje ljude, ono može i da doprinese miru“, uveren je Kuri.
No napetosti i sukobi utiču i na poslovanje pivare. Recimo, vlasti Hamasa zabranile su uvoz Tajbeha na palestinska područja pod njihovom kontrolom, pa čak i bezalkoholnu varijantu. I posao u Izraelu ne teče uvek glatko. Pre Druge Intifade, palestinskog ustanka od 2000. do 2005. godine, u Izrael je plasirano i do 70 odsto proizvodnje, dakle dvostruko više nego danas. U to doba su Palestinci smatrani partnerima u mirovnom procesu. No danas se situacija čini bezizlaznom, a rešenje sukoba je veoma daleko. To oseća i porodica Kuri.
Njima velike probleme stvaraju ograničavanja kretanja koja izraelska strana proglašava svako malo. Dok se hmelj, slad i kvasac uvoze iz Evrope, voda za pivo potiče iz obližnjeg izvora koji je pod izraelskom kontrolom. Izraelske vlasti u svakom trenutku mogu da zabrane prilaz, što su proteklih godina više puta i činile. „Naravno, bez vode ne možemo da radimo“, uzdiše Kuri i žali se na dalja ograničenja zbog graničnog zida i izraelskih kontrolnih tačaka na palestinskim područjima. „Mi i danas naše pivo možemo da izvozimo u inostranstvo isključivo preko Izraela“, kaže on i dodaje: „Ali kontrole često traju danima.“ Pa ipak, ponosan je što, uprkos teškim uslovima, danas može da se pohvali godišnjom proizvodnjom od 600.000 litara piva.