Debakl za koaliciju
3. avgust 2018.
Koliko je Nemačka rasistička? To pitanje je u fokusu posebno kada neka konkretna dešavanja pokrenu ljude. Retko kada je to bilo tako strastveno, kao posle povlačenja Mesuta Ozila iz fudbalske reprezentacije Nemačke. Fudbaler koji od 2013. godine igra za londonski Arsenal, svoju odluku je povezao sa optužbama za rasizam na račun Nemačkog fudbalskog saveza (DFB) i njegovog predsednika Rajnharda Grindela.
Dve trećine Nemaca trenutno smatraju da Nemačka ima veliki ili čak veoma veliki problem sa rasizmom. To proizilazi iz najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja Dojčlandtrend, koje je telefonski, početkom ove sedmice, sproveo institut Infratest dimap. Studiju o političkom raspoloženju naručili su nemački javni servis ARD i list Velt.
Pre svega pristalice socijaldemokrata, Levice i Zelenih smatraju da Nemačka ima veliki problem sa rasizmom - između 73 i 77 procenata. Sa druge strane 62 odsto simpatizera stranke Alternativa za Nemačku (AfD) smatra da je to mali ili nikakav problem. Većina Nemaca stranog porekla (68 odsto) smatra da je rasizam veliki problem. Istog mišljenja je i gotovo isto broj Nemaca koji nemaju strano poreklo (63 odsto).
Uspešna integracija doseljenika prema mišljenju ispitanika je samo pitanje vremena. Za ljude koji već decenijama žive u Nemačkoj, 62 odsto ispitanika smatraju da su dobro ili veoma dobro integrisani. Kada je reč o migranitima koji su poslednjih godina došli u Nemačku, pozitivnu ocenu je dalo tek 28 odsto ispitanika.
Najvažnije je zdravlje
Međutim, rasizam, azilantska i izbeglička politika, prema mišljenju Nemaca ni u kom slučaju nisu najvažnije teme. Ukoliko se aktuelna anketa Dojčlandtrend uzme kao merilo, Nemce više zaokupljaju i brinu druge teme. Za 69 odsto ispitanika, visoko gore na listi prioriteta je zdravstvena politika. Razlog je taj da su milioni Nemaca upućeni na negu, a troškovi su veliki i nedostaje veliki broj negovatelja. Već sada veliki broj radne snage dolazi iz inostranstva kako bi se problem ublažio.
Nemci smatraju i da je neophodno posvetiti se pitanjima penzione i socijalne politike (64 odsto), unutrašnjoj bezbednosti (55 odsto), klimatskoj politici (52 odsto) i obezbeđivanju stambenog prostora koji može da se plati (51 odsto). U odnosu na to, tek 39 odsto ispitanika smatra da su azilantska i izbeglička politika veoma važni. Zatim sledi i tema digitalizacija (28 odsto).
CDU slabi - Afd jača
Klasično pitanje u anketi Dojčlandtrend je i za koga bi građani glasali da se u nedelju održavaju izbori. Rezultati nisu baš najbolji za nemačku kancelarku Angelu Merkel. Njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU) na izborima bi, zajedno sa bavarskom sestrinjskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU) osvojila tek 29 odsto glasova. Unija je time prvi put u anketi Dojčlandtrend pala ispod 30 procenata. Koalicioni partner, Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) stagnira na 18 procenata. Stranke vladajuće koalicije zajedno bi osvojile samo 47 odsto glasova, što znači da ne bi imale većinu u Bundestagu.
AfD nastavlja da jača: desničarske populiste samo jedan odsto glasova deli od SPD-a (17 procenata). Ojačali su i Zeleni (15 procenata), Levica ima nepromenjenih devet odsto podrške, dok je Stranka slobodnih demokrata (FDP) sa sedam procenata blago oslabila.
Bez obzira na trenutnu popularnost, sve stranke bi trebalo da imaju u vidu jedan drugi rezultat do kojeg je došao institut Infratest dimap: četiri petine ispitanika smatra da u aktuelnoj politici ima previše emocija i da se problemi ne rešavaju kako bi trebalo. Skoro isti broj ispitanika (77 odsto) ima osećaj da ekstremni pristupi dobijaju sve veću težinu u političkoj diskusiji. Osamdeset odsto ispitanih se žali na nedostatak tolerancije prema drugim mišljenjima.