Kriza vlade u 63 tačke
19. jun 2018.
Nemačka vlada planira da pooštri azilantsku i izbegličku politiku. To je vest koja u sporu između dve vladajuće nemačke demohrišćanske stranke (CDU i CSU) pomalo preti da padne u drugi plan. Ukoliko aktuelni politički sukob na najvišem nivou ne bude dalje eskalirao, Nemačka će još više raditi na ograđivanju.
Osnova za to pooštravanje trebalo bi da bude „Master plan“, kako savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) naziva spisak koji je sastavio i koji se sastoji od 63 tačke. Aktuelni spor između Zehofera i kancelarke Angele Merkel (CDU) i njihovih dveju stranaka proteklih sedmica se rasplamsao u vezi sa tačkom 63 tog plana: da li Nemačka treba da vraća potražioce azila sa granice? Merkelova je bila protiv toga, CSU, ali i delovi CDU to podržavaju. Kancelarka odbija pojedinačna, nacionalna rešenja, ona koja nisu usaglašena sa partnerima iz Evropske unije.
Predah u sporu
U Berlinu su do sada samo retki mogli da pročitaju šta sadrži „Master plan“. Merkelova je upoznata sa sadržajem, ali čak ni mediji iz glavnog grada do sada nisu objavili njegov sadržaj. I pored toga, CSU već skoro dve nedelje naveliko citira iz tog dokumenta: bezgotovinske naknade umesto isplate novca, brža procedura, proširenje spiska zemalja sigurnog porekla, takozvani Anker-centri, dakle centri za izbeglice umesto njihovog raspoređivanja po opštinama, avioni zakupljeni specijalno za potrebe deportacije i još mnogo toga.
Zbog tačke 63 Merkelova se poslednjih dana toliko javno sporila sa Zehoferom da je poslanička grupa CDU i CSU u Bundestagu dovela u pitanje rad vladajuće koalicije (koju čine i socijaldemokrate – SPD), pa tako i njenu kancelarsku funkciju. Ona podržava 62 tačke „Master plana“ i to, kako je rekla u ponedeljak (18.6.) na konferenciji za novinare u Berlinu – „bez ikakvih ograničenja“.
Pa čak i u vezi s tačkom 63 postoji mali kompromis. Potražioci azila koji imaju zabranu ulaska u Nemačku trebalo bi već sa granice da budu vraćeni. Tim kompromisom poništen je ultimatim koji je Zehofer postavio kancelarki do ponedeljaka u 14 časova. Sada je reč o „kompromisu u 62 i po tačke“, radosno je ocenio Zehofer na konferenciji za novinare koja je gotovo istovremeno sa onom u Berlinu, održao u Minhenu. Tačka 63 bi, prema Zehoferu, u potpunosti bila ispunjena kada bi se onemogućio dolazak u zemlju potražiocima azila koji su već registrovani u drugim zemljama EU. Zehofer je najavio da će sledeće sedmice objaviti čitav svoj „Master plan“.
Pritom ostaje otvoreno kako sve to zapravo treba da se sprovede. Na austrijsko-bavarskoj granici, tamo gde prelazi najveći broj azilanata, ima više od devedeset graničnih prelaza, ali za sada samo tri kontroliše savezna policija.
Izbegličko pitanje veoma zapaljivo
Kada je reč o izbegličkoj politici, CDU i CSU su u zemlji pod velikim pritiskom – zbog toga što politička konkurencija, desničarski populisti iz „Alternative za Nemačku“ (AfD), beleže porast broja pristalica. Ukoliko spor demohrišćanskih stranaka nastavi da se zaoštrava, AfD će dodatno da profitira, ali ukoliko vlada zaoštri izbegličku politiku, moguće je da će AfD oslabiti.
Pravo rešenje moguće je postići samo na evropskom nivou – to znaju i Merkelova i Zehofer. Nemačka je zemlja bez spoljnih granica EU. Izbeglice, dakle, po pravilu gotovo uvek dolaze preko trećih zemalja. Ali toliko željeno – veliko, zajedničko rešenje unutar EU, uključujući i kvote za raspodelu izbeglica – tokom tri godine nije uspelo da se sprovede, pre svega zbog protivljenja zemalja centralne i istočne Evrope. „Projekat Evropa“ doveden je u pitanje, naglašava sada Merkelova. Nemačka ima veoma veliku odgovornost.
U Berlinu su se mnogi pitali zašto je upravo sada izbio spor. Krajem meseca održava se samit EU, na kojem bi konačno trebalo da se reši pitanje izbegličke politike. I CSU je sada Merkelovoj postavio novi ulitimatum: ukoliko se za dve sedmice ne pronađe rešenje u skladu s tačkom 63 „Master plana“, onda će ga on, Zehofer kao ministar, sprovesti na svoju ruku. Merkelova je zapretila da će onda „iskoristiti svoja kancelarska ovlašćenja“. Ukoliko spor bude do te mere eskalirao, to bi moglo da znači politički kraj i Merkelove i Zehofera – sa nesagledivim posledicama.
Italija – partner u izbegličkoj politici?
Nakon tog davanja roka spor se nastavio, ali na jednoj drugoj bini. Kancelarka se sastala s novim italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom. Konte predvodi populističku vladu koja sprovodi veoma strogu izbegličku politiku. Uoči sastanka, i Merkelova i Konte govorili su o izbegličkoj i migracionoj politici, naglasivši zajedničke interese.
U naredne dve sedmice kancelarka želi – a to je srž trenutnog primirja između CDU i CSU – da potraži rešenja s drugim zemljama EU. Anketa koju je u ponedeljak objavila Kancelarija EU za pitanja azila (Easo) pokazuje da u Italiji postoji veliki interes da se ostvari napredak u rešavanju izbegličkog pitanja. Težište krize pse remestilo na jug, navodi Easo. Italija je 2017. godine – nakon Nemačke – imala najveći broj zahteva za azil.
I kancelarka je ukazala na situaciju sa izbeglicama. Bilateralna saradnja trebalo bi da se intenzivira, ocenila je Merkelova. Ona će rado izaći u susret želji Rima za više solidarnosti, i za to će tražiti više razumevanja u Nemačkoj.
Konte je sa svoje strane rekao da bi EU morala da „promeni perspektivu“ kada je reč o izbegličkom pitanju. Toga je, prema njegovom mišljenju, svesna i Nemačka. Dablinski sporazum je prevaziđen, zato će Italija predložiti nove smernice Savetu EU.
Sledeću evropsku priliku Merkelova će imati već danas, na sastanku u Berlinu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. I predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker putuje u Berlin gde će se sastati sa Angelom Merkel. U njegovoj nadležnosti je moguća reforma EU-sistema dodeljivanja azila.