Da li će Zapad intervenisati u Siriji?

Sirijski predsednik Bašar el Asad se očigledno boji moguće vojne intervencije Zapada u njegovoj zemlji. U poslednjem intervjuu koji je dao argentinskoj agenciji Telam i listu „Klarín“, on je odbacio američke optužbe da sirijska armija koristi hemijsko oružje. „Upotreba takvog oružja dovela bi do smrti hiljada ili desetina hiljada ljudi u roku od nekoliko minuta“, pokušao je Asad da uveri novinare.

Početkom juna trebalo bi da se održi međunarodna konferencija o Siriji. Da li će do toga doći, još je neizvesno nakon američkih kritika upućenih Moskvi koje se odnose na isporuke oružja sirijskom režimu. Američki predsednik Barak Obama do sada je odbacivao mogućnost intervencije u Siriji zbog čega je suočen sa sve brojnijim kritikama, jer je navodno dozvolio Damasku da pređe „crvenu liniju“ kada je reč o korišćenju hemijskog oružja.

Mukotrpan proces

Rešavanje konflikta u Siriji biće teško i mukotrpno, kaže kanadski politikolog Majkl Ignatijef. On smatra da međunarodna zajednica ima obavezu da interveniše u toj zemlji i zaustavi Asada u njegovom pohodu: „Njegove snage bezbednosti i milicija prave užasne masakre nad sopstvenim stanovništvom. Zato se postavlja pitanje moguće međunarodne intervencije. Nadajmo se da će do nje doći jer bi u protivnom alternativa bila krvavi rat.“

Broj žrtava u Siriji raste. Procenjuje se da je u poslednje tri godine, koliko traju sukobi, život izgubilo između 70.000 i 150.000 ljudi. Ignatijef rešenje vidi u dijalogu i smatra da je moguća opcija da se na predstojećoj konferenciji o Siriji, SAD i Rusija dogovore da je neophodno zaustaviti dalje masakre i uništavanja. Bitno je, kako kaže, da ruski predsednik Vladimir Putin shvati da je Rusija deo rešenja, a ne problema.

Potreban mirovni plan

Ignatijef smatra da bi pod pritiskom Nemačke i drugih zemalja, dve svetske sile mogle da razviju planove koji bi dovele do primirja i stvaranja prelazne vlade u Siriji. U tom slučaju bi i Asadu bilo omogućeno da se povuče sa vlasti. Bilo bi vrlo bitno, kako ističe Ignatijef, da mogući sporazum garantuje teritorijalni integritet Sirije kao i opstanak državnih institucija: vojske, službi bezbednosti i pravosudnih organa. Tek onda bi bio moguć dolazak međunarodnih trupa: „Njihov prvi zadatak bio bi da spreče osvete. Dalji korak bio bi da se te sukobljene grupe naviknu na međusobne susrete i da pristanu da ponovo zajedno žive. To bi, s obzirom na religioznu raznolikost i veliku količinu oružja u zemlji, moglo da bude teško“, navodi politikolog Majkl Ignatijef.

Autori: Karsten Knip / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković