Da li će Nemačka postati svetska sila u proizvodnji čipova?

Kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 20. avgusta došla u Drezden na ceremoniju polaganja kamena-temeljca za novu fabriku čipova, sa sobom je donela i poklon: pet milijardi evra.

Ona nije donela novac EU. Ono što je uradila tog jutra jeste da je odobrila subvencije nemačke vlade za taj projekt. Bilo je to zvanično zeleno svetlo potrebno za veliki projekat, koji je deo nemačkog plana da izgradi sopstvenu industriju čipova. Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je takođe bio na polaganju kamena-temeljca, to zeleno svetlo Brisela sa zadovoljstvom je prihvatio.

Silicijumska Saksonija

Očekuje se da će nova fabrika zapošljavati 2.000 uglavnom visokokvalifikovanih radnika i da će početi sa radom do 2027. godine. To je zajednički projekat ESMC (European Semiconductor Manufacturing Company) sa partnerima Boš (Bosch), Infineon i NXP.

Ali, pokretač projekta je gigant TSMC sa sedištem u Tajvanu, najveći ugovorni proizvođač čipova na svetu. Ovo je prvi projekat te kompanije u Evropi.

Nova fabrika vredna deset milijardi evra biće izgrađena pored nemačke inženjerske firme Boš i pogona najvećeg nemačkog proizvođača poluprovodnika Infineona na području kojeg mnogi sada zovu „Silicijumska Saksonija“.

Kada je reč o čipovima, veličina je ipak bitna

Silicijumska Saksonija je region u prečniku od 100 kilometara oko Drezdena, glavnog grada nemačke pokrajine Saksonije. Posle nekih teških vremena za privredu nakon ujedinjenja Nemačke, taj region je u poslednjih 15 godina na stalnoj uzlaznoj putanji.

Danas je taj visokotehnološki klaster dom za 3.600 firmi koje rade u mikroelektronici, softveru ili kao dobavljači za te kompanije. Te firme zapošljavaju oko 81.000 ljudi, od čega su trećina žene.

„Kontinuirani rast bio mogao da stvori do 100.000 radnih mesta do 2030“, kaže Frank Bezenberg, direktor industrijskog udruženja koje se takođe zove „Silicijumska Saksonija“. Računa se da bi ta industrija do tada mogla da prestigne automobilsku i da postane najvažnija industrijska grana u Saksoniji.

U intervjuu za DW, Bezenberg je svoj posao opisao kao mešavinu političara, poslovnog preduzetnika, marketinškog stručnjaka i šefa kabineta. Osim fokusiranja na Saksoniju, on koordinira rad i sa drugim takvim klasterima u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Italiji, Austriji i Češkoj.

Samo vi gradite, a oni će već doći?

Saksonija je industrijska zona još od 19. veka. Delom i zbog te duge istorije, Silicijumska Saksonija je sada najveći klaster mikroelektronike u Evropi, s najvećim izborom poslodavaca i najviše partnera i konkurenata. Taj ekonomski biotop, koji uključuje tehničke univerzitete u Drezdenu i obližnjem Kemnicu, mogao je sam da se izdržava i da raste.

Izgradnja fabrika je deo te računice. Drugi deo je doći do kvalifikovanih radnika koji će tim fabrikama da upravljaju. Tu bi Saksonija i obližnja Tiringija mogle da se suoče s problemima.

Te dve pokrajine, ali i istočna Nemačka generalno, najblaže rečeno, nisu uvek ljubazne prema došljacima. Za područje koje u velikoj meri zavisi od stranih kvalifikovanih radnika, strah od netolerancije mogao bi da udalji te toliko potrebne strane stručnjake. Ako u tim pokrajinama na vlast sada dođu desničari, što je moguće nakon poslednjih izbora, stvari će dodatno da se pogoršaju.

Do sada su firme iz Silicijumske Saksonije uspevale da pronađu kvalifikovane radnike. Briga da će velike nove fabrike odvući radnike iz manjih firmi nije se obistinila, jer u stvari sve više ljudi koji su živeli van tog regiona sad dolazi privučeno unosnim radnim mestima.

Bezenberg ukazuje i na neke druge probleme koje rast može da donese: stanovi koje je moguće platiti, škole, javni prevoz. Infrastrukturni projekti u Nemačkoj postali su poznati po tome da traju predugo i da prekoračuju predviđeni budžet. A i planiranje u Saksoniji do sada je polazilo od smanjivanja, a ne od rasta.

Trenutna situacija oko Drezdena je „dobra do vrlo dobra“, tako to ocenjuje Bezenberg. Ali kaže i da treba nastaviti. Uskoro će biti potrebno više stanova. Veće stanove je već sada teško naći. Dodatni izazov je procena ko će doći da popuni radna mesta: samci ili parovi? I koliko će dece dovesti? Sve su to faktori koji menjaju ono što će biti potrebno.

Neispunjena obećanja

Novi pogon TSMC u Drezdenu brzo je prešao put od razgovora do kamena-temeljca. Neki drugi projekti u Nemačkoj nisu bili tako brzi. Prošle godine vlada je potpisala sporazum s Intelom za pomoć u izgradnji dva pogona za proizvodnju čipova u Magdeburgu na istoku zemlje. Ukupna ulaganja tamo mogla bi da budu oko 30 milijardi evra.

Kancelar Šolc je tada te planove nazvao najvećim direktnim stranim ulaganjem u nemačkoj istoriji. Gradnja je trebalo da počne ove godine, ali do sada se nije mnogo pomaklo s mrtve tačke. U međuvremenu je firme najavila i smanjenje planiranog broja zaposlenih i ulaganja. Mnogi u Magdeburgu i okolini sumnjaju da će išta da se gradi.

Volfspid (Wolfspeed), američki proizvođač čipova, takođe je nekoliko godina pokušavao da pokrene fabriku u Sarskoj oblasti na zapadu Nemačke. Polaganje kamena-temeljca za taj pogon koji bi proizvodio čipove za automobilsku industriju, pomereno je s 2023. na 2025. godinu.

Pritom stvari treba sagledati i šire. Fabrika TSMC vredna deset milijardi evra je lep dodatak Silicijumskoj Saksoniji, ali je bleda u poređenju sa 58 milijardi evra koliko ista ta kompanija planira da uloži do 2030. u tri nove fabrike u Arizoni, u Sjedinjenim Američkim Državama.

U avgustu je Ministarstvo trgovine SAD objavilo da je u poslednje dve godine po Zakonu o CHIPS-u i nauci dodeljeno više od 30 milijardi dolara subvencija za 23 projekta, uključujući i 16 potpuno novih pogona za proizvodnju čipova u 15 američkih saveznih država.

Neki dovode u pitanje sve te subvencije, naročito kada ta ulaganja podstiču samo proizvodnju, a ne i istraživanje i razvoj. TSCM i Intel, na primer, nastaviće da drže istraživanje i razvoj blizu matičnih pogona, a ostaviće Nemačku da bude samo proizvođač.

Da li je brendiranje čipova „Made in Germany“ važno?

Ipak, za mnoge kupce, kada su u pitanju čipovi, oznaka „Made in Germany“ ne znači mnogo, pogotovo zato što te čipove zapravo niko i ne vidi.

„Kao kupcu nije vam bitno da li čip dolazi iz Drezdena ili iz Ćinčua (na Tajvanu). Važno je da je kvalitet na visini“, kaže Frank Bezenberg za DW.

Ako Nemačka želi da postane manje zavisna od drugih za svoje poluprovodnike, moraće da isporučuje vrhunski kvalitet po globalno konkurentnoj ceni. Nije dovoljno samo da nešto bude proizvedeno u Nemačkoj.

Bezenberg kaže da je Nemačka još uvek u trci za čipove. Iako vidi prostor za napredak, on stvari sagledava i šire.

„Da, mi smo Silicijumska Saksonija. Da, mi smo najveći klaster mikroelektronike u Evropi. Ali, ipak je Evropa samo region, a to je nivo na kojem ne treba posmatrati stvari, jer ćemo inače biti suviše mali.“

A niko ne želi da bude mali kad su čipovi u pitanju.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku