Nemačka privreda zabrinuta nakon pokrajinskih izbora

Mnogi predstavnici sindikata i privrede i pre izbora u Saksoniji i Tiringiji upozoravali su na posledice uspeha Alternative za Nemačku (AfD). Na primer da to može da odvrati investitore. Tako Olaf Cahert, koji ulaže u kompanije da bi ih spasao od bankrota, za DW kaže da je „kapital plašljiva srna“ i da ljudi ne vole da investiraju „tamo gde se ne osećaju dobrodošlo“.

Predsednik Saveza nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) Rajner Dulger, nakon izbora naglašava da je prosperitetna privreda važna za stabilnu politiku – i obrnuto. A ovi izborni rezultati su, kaže, pokazali „veliku nesigurnost naroda i nedostatak poverenja u to da se naša zemlja razvija u pravom smeru“.

On za porast podrške AfD-u okrivljuje koaliciju Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP) na saveznom nivou i poziva ih na akciju: „Rezultati su jasan znak upozorenja za političare savezne nemačke vlade“, zato što svaka vlada mora da „pazi na interese radnih mesta, a time i na društvenu koheziju“.

Egzodus kompanija?

Nakon objavljivanja izbornih rezultata, mnogi poslovni ljudi upozoravaju da će se pogoršati problem s nedostatkom kvalifikovanih radnika, a smatraju i da bi mogao da se dogodi egzodus kompanija koje posluju u Saksoniji i Tiringiji.

Za firme iz te dve pokrajine, koje se takođe suočavaju s globalnom konkurencijom, problem nedostatka radne snage mogao bi da se dodatno pogorša, kaže ekonomistkinja Monika Šnicer. Pored toga, dodaje, „nasleđivanje kompanija bi bilo otežano i to bi moglo da dovede do zatvaranja preduzeća“.

Državne institucije, kao i obrazovni sistem u Saksoniji i Tiringiji već sada trpe zbog nedostatka kvalifikovane radne snage i zbog toga su primorane da smanje obim svojih usluga. Neki okruzi u te dve nemačke pokrajine verovatno će u narednim godinama izgubiti još 20 do 30 odsto radno aktivnog stanovništva.

„Nedostatak kvalifikovanih radnika koji već postoji, postaće još gori“, očekuje ekonomistkinja Šnicer. A s obzirom na odnos AfD-a prema imigraciji, ona ocenjuje: „Njihovo odbijanje kvalifikovane imigracije šalje pogrešan signal, jer će odvratiti kvalifikovane radnike od toga da te nemačke pokrajine vide kao opciju za useljavanje.“

Mladi će nastaviti da odlaze

Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), takođe očekuje gubitak radnih mesta i odliv stranog kapitala. On podseća da je AfD za protekcionizam i udaljavanje od EU, za manje imigracije kvalifikovanih radnika i manje otvorenosti i različitosti. To će, smatra, vrlo verovatno dovesti do egzodusa kompanija i kvalifikovanih radnika.

„Pre svega će mladi, kvalifikovani i motivisani ljudi napustiti te dve nemačke pokrajine i otići tamo gde doživljavaju više otvorenosti i uvažavanja. A to će verovatno rezultirati povećanjem broja bankrota i egzodusom kompanija“, kaže Fračer.

Zabrinuti su i u Nemačkom poslovnom institutu, bliskom poslodavcima. „Ovo ne može biti dobro za privredu, jer njoj je potrebna politička predvidljivost, institucionalna stabilnost i pouzdani okvirni uslovi“, kaže direktor instituta Mihael Hiter.

Opasnost za fabrike čipova

„Izborni rezultati u Saksoniji i Tiringiji su signal upozorenja i za digitalnu ekonomiju“, upozorava predsednik nemačkog digitalnog udruženja „Bitkom“, Ralf Vintergerst i naglašava da „Nemačka mora da ostane zemlja koja se zalaže za kosmopolitizam i duh inovacija, a AfD ne zastupa te vrednosti.“

Vintergest pritom ukazuje na jedan konkretan primer. „Bez kvalifikovanih radnika iz inostranstva nećemo moći da upravljamo planiranim fabrikama čipova u Saksoniji. A takvi najviši rukovodioci imaju slobodu da biraju gde će da rade.“

Samo prvremeno?

Izborne rezultate u Saksoniji i Tiringiji komentarišu i strani ekonomisti. Tako Franciska Palmers, viša ekonomistkinja za Evropu u londonskom institutu „Kapital ekonomiks“, ocenjuje da rezultate pokrajinskih izbora ne treba preslikati „jedan kroz jedan“ na čitavu Nemačku. Neki od zahteva i ideja AfD-a svakako će se odrazili i na izborne programe etabliranih partija, a Nemačka će, kaže, nastaviti „malo da čini po pitanju svoje deindustrijalizacije i nastaviće da se drži svoje stroge politike štednje u Nemačkoj i Evropi“.

Za istraživačko odeljenje Dojče banke (DBR), izborni rezultati takođe nisu „slika saveznih izbora“ koji se održavaju sledeće godine. Oni ukazuju da su uslovi u Tiringiji i Saksoniji previše posebni da bi bili primenljivi na čitavu zemlju.

Pa i kada sagledavaju budućnost, ekonomisti DBR-a relativno su opušteni. Aktuelni podaci pokazuju da „kompanije strahuju samo zbog privremenih ekonomskih rizika“ i da bi se to prvenstveno odrazilo na traženje kvalifikovanih radnika.

Osim toga, ekonomisti DBR-a ne očekuju da će se nemačka ekonomska politika suštinski promeniti. Smatraju da nijedna zamisliva koalicija na saveznom nivou „neće sprovoditi politiku sklonu rasipništvu“, jer posebno su konzervativni političari ti koji su zadrti zagovornici politike državne štednje.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku