Da li postoji rizik od trgovinskog rata Kine i EU?

Automobil je nemački izum. Kada je Karl Benc 1886. u patentnom zavodu registrovao „vozilo s pogonom na gasni motor“, već tada je znao da će to postati veliki biznis, jer je prvi kupac firme Dajmler motori (prethodnik Mercedes Benca) bio Mulaj al Hasan Prvi, sultan Maroka. Prvi automobil u Kini dobila je 1901. carica-majka Cisi za njen 67. rođendan.

Ono što se tada nije moglo predvideti jeste da će dobrih 120 godina kasnije kineska auto-industrija postati najveća konkurencija Nemcima, pogotovo što su dve strane decenijama održavale blisku saradnju. U Kini je Folksvagen 1983. bio prva strana kompanija koja je proizvodila motorna vozila u zajedničkom preduzeću u Šangaju. Modeli Santana i Džeta decenijama su dominirali na ulicama kineskih gradova. Danas, nemački premijum proizvođači nastavljaju da ostvaruju ogromnu prodaju na kineskom tržištu, a ujedno i da u toj zemlji obezbeđuju radna mesta.

Ovako je situaciju opisao bivši nemački predsednik Horst Keler u razgovoru sa jednim video-blogerom iz Kine koji je postao viralan u toj zemlji: „I jedni i drugi bismo bili glupi, Kina bi bila glupa i Nemačka bi bila glupa, da nemamo dobre odnose. Moramo da radimo zajedno i da obezbedimo da globalna ekonomija napreduje.“

Kritika iz Berlina

Ali, Evropska komisija drugačije ocenjuje trgovinske odnose sa Kinom. Tri dana nakon evropskih izbora, najavila je uvođenje specijalnih tarifa, odnosno kaznenih carina u visini i do 38,1 odsto na električne automobile iz Kine, i to uprkos otporu nemačke vlade, kao i evropskih proizvođača. Komisija je taj potez opravdala tako što je navela da Kina narušava konkurenciju, jer proizvođačima električnih automobila omogućava visoke državne subvencije. Pre toga su SAD povećale tarife na električne automobile na čak 100 odsto.

Hildegard Miler, predsednica Udruženja automobilske industrije (VDA), ocenjuje: „To je još jedan korak dalje od globalne saradnje“. Šef BMW-a Oliver Cipse kaže: „Komisija EU šteti evropskim kompanijama i evropskim interesima.“ Prvi čovek Mercedesa Ola Kelenijus upozorava: „Kao izvozno orijentisanoj zemlji, ne trebaju nam sve veće trgovinske barijere.“

Nemačka trgovinsko-industrijska komora (DIHK) upozorava da bi taj potez mogao da dovede do većih trgovinskih sukoba, a nemački savezni ministar privrede Robert Habek, koji bi uskoro trebalo da otputuje u Kinu, nade polaže u pregovore, ali i upozorava na „carinsku trku“.

Zelena transformacija „u opasnosti“

Odgovor iz Pekinga usledio je odmah. Ministarstvo trgovine Pekinga u sredu uveče ponovilo je da želi da odlučno sprovede sve neophodne mere za zaštitu interesa kineskih proizvođača automobila. Odluka Evropske komisije, smatraju, nije ni pravno ni činjenično utemeljena.

„Izmišljeno je da postoje i da su veštački povećane jednostrane subvencije. Dodatne carine su čisto protekcionističke mere. I najveća je nepravda u to ime sabotirati pravdu“, rekao je portparol kineskog Ministarstva. A dodao je i da su pristupačni električni automobili u Evropi od centralnog značaja za zelenu transformaciju i smanjenje emisije ugljen dioksida.

„Potrebna nam je Kina da reši globalne probleme“, kaže Hildegard Miler iz nemačkog Udruženja automobilske industrije. „To se posebno odnosi na uspešno prevazilaženje klimatske krize. Kina igra ključnu ulogu u uspešnoj transformaciji ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Trgovinski sukob bi i tu transformaciju ugrozio.“

„Peking neće uvesti carine na proizvode iz EU koje su mu još potrebne“, smatra Jakob Gunter, stručnjak berlinskog Kineskog instituta MERICS. „U to se ubrajaju mašine, visokokvalitetni industrijski proizvodi, hemikalije, medicinska tehnologija i drugi proizvodi. Takođe je malo verovatno da će ciljati na velike evropske proizvođače automobila koji masovno ulažu u Kinu, otvaraju tamo radna mesta, plaćaju poreze i doprinose rastu. Na meti će verovatno biti poljoprivreda, hrana i piće, dakle ono bez čega kineski potrošači mogu, odnosno ono što kineski proizvođači i sami proizvode u dovoljnim količinama, kao što je npr. svinjetina.“

Dobri razlozi za kaznene carine

Sigurno je da je Peking naveliko subvencionisao (električne automobile), tvrdi ekonomski ekspert DV Lars Halter. „Međutim, nije moguće dati precizne informacije o visini subvencija. Peking ima različite načine subvencionisanja industrije. Ne radi se samo o tome da vlada uplaćuje novac kompanijama. Ona npr. omogućava da kompanije imaju jeftiniji pristup baterijama ili se sirovine mogu dobiti ispod tržišne cene ili po sniženim cenama.“

„Nesporno je da kineski proizvođači uživaju nepoštene konkurentske prednosti kroz ogromne državne subvencije“, smatra i Marsel Fračer, šef Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV). Ekonomisti već godinama uočavaju da Kina ciljanom promocijom pojedinih industrijskih grana stvara velike viškove kapaciteta i da zbog toga cene na svetskom tržištu padaju. To narušava konkurenciju.

„Suočiti se s konkurencijom“

Valter Dering (FDP) je bio potpredsednik vlade i ministar privrede u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg. Danas je na čelu Akademije nemačkih lidera svetskog tržišta u Švebiš Halu. U toj pokrajini su dva velika proizvođača automobila – Porše i Mercedes – ali i brojni dobavljači automobilske industrije. Dering podseća: „Nemačka je godinama bila svetski šampion u izvozu. Uvek smo bili veoma ponosni na to što smo mogli da ponudimo svoje proizvode i usluge širom sveta. I niko nas nije optužio za višak kapaciteta.“

„Danas je naš konkurent svetski šampion u izvozu“, rekao je Doring prošle nedelje u Domu privrednika u Štutgartu. „Nemačka i Evropa su dovoljno samouverene da odgovore na to takmičenje pod fer uslovima. Suočavanje s konkurencijom je deo svakodnevnog poslovanja uspešnih kompanija.“ Kina je 2023. godine prvi put postala svetski šampion u izvozu automobila, pretekavši tako Japan i Nemačku.

Ali, broj novoregistrovanih kineskih električnih automobila u Nemačkoj nije baš impresivan. U 2023. godini, BYD i NIO, dva velika kineska proizvođača električnih automobila, prodali su samo 4.139, odnosno 1.263 nova automobila u Nemačkoj. Prema podacima Evropske komisije, tarifni dodatak za BYD trebalo bi da iznosi 17,4 odsto.

„Električni automobili jesu budućnost“, naglašava nemački ekonomista i univerzitetski profesor Ferdinand Dudenhefer. „Nažalost, naši političari su izgubili interesovanje za budućnost. Kriza oko pada interesovanja za električne automobile je ovde izazvana“, kaže profesor Dudenhefer. „Glavni razlog zašto se električni automobili sada slabije traže u Nemačkoj i Evropi jeste nedostatak podrške političara. S jedne strane, ukinute su premije za kupovinu, a s druge, postoji opšti politički stav da motor s unutrašnjim sagorevanjem ponovo ima budućnost.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku