Trgovinski rat SAD-Kina: zašto je Bajden podigao ulog?

Šta je Bajdenova administracija objavila?

U potezu koji će verovatno podstaći trgovinske tenzije između dve najveće svetske ekonomije, Bajdenova administracija je ovog utorka 14. maja objavila da uvodi stroža ograničenja na kineski uvoz vredan 18 milijardi dolara.

Nakon skoro četiri godine proveravanja, Vašington će povećati carine u ciljanim sektorima, pri čemu će kineska električna vozila snositi najveći teret tih povećanja carina. Ukupna tarifa za ta vozila biće povećana na 102,5 odsto sa sadašnjih 27,5 procenata.

Nove mere usmerene su i na druge tehnologije, uključujući i baterije, solarne ćelije, čelik i aluminijum. Namet će porasti sa 7,5 na 25 odsto na litijumske baterije, sa nula na 25 procenata na kritične minerale, sa 25 na 50 odsto na solarne ćelije i sa 25 na 50 odsto na poluprovodnike.

Bajden je ranije najavio tarife i na čelik i aluminijum, koje će porasti na 25 odsto za neke proizvode koji sada imaju stopu od 7,5 procenata ili za njih uopšte nema carine.

Akcija ima za cilj da podstakne Kinu da „eliminiše svoje nepoštene trgovinske prakse u vezi s transferom tehnologije, intelektualnom svojinom i inovacijama“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Carinska stopa na vozila ima za cilj da zaštiti Sjedinjene Države od potencijalne poplave kineskih automobila koja bi mogla da poremeti politički osetljivu automobilsku industriju.

Bajdenov tim je, kako kažu, pažljivo odredio mere, balansirajući između potrebe za protekcionizmom i održivog ekonomskog rasta.

Nove tarife počeće da se primenjuju za 90 dana, a u međuvremenu će se pažljivo pratiti ima li mogućih znakova odmazde od strane Kine.

Koliko će mere biti efikasne?

Kineska električna vozila su postojećim carinama praktično već bila isključena sa američkog tržišta još pre nekoliko godina, dok kineske solarne kompanije uglavnom izvoze u SAD preko trećih zemalja, izbegavajući tako slična ograničenja.

Bajdenova administracija „fokusirana je na sektore od dugotrajne brige“, kako je to rekla Greta Peš iz advokatske kancelarije „Vajli Rejn LLP“ koja je do januara bila glavna pravnica u Kancelariji trgovinskog predstavnika SAD.

Vašington ima za cilj da zaštiti ključne američke privredne grane poput onih koje proizvode električnih vozila, baterije i solarne ćelije od potencijalne poplave kineskih uvoznih proizvoda, što bi moglo da poremeti osetljive industrije i potkopa ekonomske interese SAD.

Kina poriče nepoštenu trgovinsku praksu

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova promptno je odgovorilo, već u utorak, saopštivši da se Peking „protivi jednostranom povećanju carina“ i navevši da je to „u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO)“.

Kineski ministar trgovine Vang Ventao još u aprilu je izneo tvrdnju da so brzog rasta kompanija za proizvodnju električnih automobila u toj zemlji nije došlo zbog subvencija, već zbog „stalnih inovacija“. Američki i navodi EU o narušavanju tržišta kroz državne subvencije i višak kapaciteta su bez osnova, rekao je Vang, a kinesku prednost na polju električnih vozila pripisao je „dobro uspostavljenim sistemom lanca snabdevanja i tržišnoj konkurenciji“.

Vang je to rekao 7. aprila, tokom okruglog stola u Parizu s predstavnicima više od deset kineskih kompanija, uključujući proizvođače električnih vozila Geely i BYD, kao i proizvođača baterija za električna vozila CATL. Ta diskusija se, između ostalog, bavila i istragom Evropske unije o subvencijama za kineska električna vozila odnosno uvozom tih vozila u EU.

Šta radi Evropska unija?

Evropska unija je, nakon značajnog povećanja uvoza, u oktobru pokrenula istragu da bi utvrdila da li bi trebalo da uvede carine na uvoz električnih vozila iz Kine, „kako bi nadoknadila državne subvencije i izjednačila uslove za igru“.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u septembru da je „globalno tržište preplavljeno jeftinijim električnim vozilima“ i da se cene „veštački održavaju niskim“ zbog „ogromnih državnih subvencija“.

Koristeći svoj najnoviji alat za konkurentnost, Uredbu o stranim subvencijama (FSR), Evropska unija je po pitanju kineskih električnih automobila u istrazi utvrdila „značajno odstupanje od tradicionalnih mera zaštite trgovine“. Istraga se fokusira na utvrđivanje da li su kineski proizvođači dobili domaće subvencije i da li takve subvencije štete proizvođačima automobila u EU.

Ako se potvrdi da to postoji i da ima takav efekat, Komisija će uvesti veće uvozne carine na kineska električna vozila (trenutno su između 10 i 20 odsto) da bi ublažila štetne efekte na industriju EU.

Najviši rukovodioci nemačkih proizvođača automobila BMW i Folksvagen upozorili su da se ne nameću uvozne carine EU na kineska električna vozila, rekavši da bi takav potez naneo štetu proizvođačima koji automobile proizvode u Kini, naštetio planovima EU za zelenu tranziciju i rizikovao odmazdu Pekinga.

„Mogli biste vrlo brzo sami sebi da pucate u nogu“, rekao je generalni direktor BMW-a Oliver Cipse ranije ovog meseca. „Mislimo da našoj industriji nije potrebna zaštita.“

Nemački proizvođači automobila, uključujući i Mercedes-Benc, u velikoj meri se oslanjaju na prihode sa kineskog tržišta.

Trampov povratak i odnosi između SAD i Kine

Najnovija američka povećanja carina na kineski uvoz dolaze u vreme predsedničke kampanje, u trenutku kada Bajden pokušava da napravi razliku u svom pristupu od pristupa njegovog prethodnika Donalda Trampa.

Tramp se zalaže za veći broj povećanja taksi, što sadašnja administracija ocenjuje kao previše. Tokom predizbornog skupa u Nju Džersiju u subotu 11. maja, kandidat Republikanaca zalagao se za još oštrije carine na kinesku robu:

„On [Bajden] kaže da će uvesti 100 odsto carinu na sva kineska električna vozila. Zar to nije lepo? Bajden je to trebalo da uradi još pre četiri godine“, rekao je Tramp.

On je takođe upozorio da će kineske kompanije pokušati da prave automobile u Meksiku, kako bi izbegle carine tako što će ih isporučiti u SAD prema sporazumu „SAD-Meksiko-Kanada“.

Tramp je rekao da će uvesti carinu od 200 odsto na kineske automobile proizvedene u Meksiku, a obećao je i povećanje carina od 60 odsto na svu kinesku robu.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na engleskom.