Da li kancelarka zaista to želi?

Do sada se u Nemačkoj zvanično računalo sa 800.000 izbeglica u 2015. „Da li je to realan broj?“ – pita se javni servis ARD na svom internet-portalu. „Vlada je tu brojku već korigovala: Tabloid Bild je, pozivajući se na internu i tajnu prognozu neimenovanih zvaničnika, preneo da vlada samo u periodu od oktobra do decembra računa sa novih 920.000 izbeglica. Ministar unutrašnjih poslova Meklenburga-Prednje Pomeranije Lorenc Kafije rekao je za list Velt am zontag da za ovu godinu očekuje 1,2 do 1,5 miliona izbeglica u Nemačkoj.

O protestima protiv izbeglica u Nemačkoj izveštava dnevnik Špigel onlajn: „Hiljade ljudi su tokom proteklog vikenda u Saksoniji demonstrirali protiv ostanka izbeglica u Nemačkoj. U Zebnicu na granici sa Češkom se u nedelju popodne, prema procenama agencije DPA, okupilo 2.500 ljudi sa namerom da formiraju živu granicu […] Slični prizori su mogli da se vide i u Kemnicu. Tamo se u subotu na maršu ćutanja okupilo oko 1000 ljudi koji su se usprotivili smeštanju izbeglica (u tom mestu). A u Gerlicu u istočnoj Saksoniji održane su demonstracije pod motom Gerlic se brani. I u njima je učestvovalo oko hiljadu ljudi. Tu je održan i kontramiting pod motom Gerlic otvoren prema svetu, sa oko 500 učesnika.“

Povodom situacije sa izbeglicama, radio Dojčlandfunk je od kancelarke Angele Merkel zatražio – i dobio – poduži intervju. Ona je tu izrazila ubeđenje da će Nemačka uspeti da savlada probleme koje donosi smeštaj ogromnog broja izbeglica. „Spremni smo da se prihvatimo tog integracionog zadatka“, rekla je, dodavši da se to mora učiniti tako da se sve dobro završi. Prema njenim rečima, oni kojima nije potrebna zaštita Nemačke moraju da napuste ovu zemlju. „Ali i tada je važno da svakog čoveka tretiramo kao čoveka“.

Osim toga, potrebno je i bolje štititi spoljne granice i boriti se protiv uzroka zbega; u Evropskoj uniji bi takođe trebalo da dođe do bolje raspodele opterećenja, jer nije dobro da čitav teret snose tri ili četiri zemlje. Merkelova se usprotivila poslednjim kritikama iz Bavarske i predlozima da se i tamo podignu ograde rekavši da ne veruje da ograde pomažu – „to smo već videli u Mađarskoj“. Kancelarka je naglasila da je njena odluka iz septembra da Nemačka otvori svoje granice za izbeglice bila ispravna, jer je bilo jasno da izbeglice više ništa ne može zadržati.

Konkretne delove intervjua je komentarisao ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten. I to praveći razliku između onoga što kancelarka kaže i onog što pri tome misli. Najpre ovaj deo o nemačkom ujedinjenju: „Merkel kaže: Ovde su se ostvarili cvetni pejzaži, kao što je to rekao Helmut Kol, i zato je ovo za mene i dalje dan radosti. Ali sada smo pred novim zadacima. Zadacima čije dimenzije i domete nismo poznavali. Slažem se sa rečima našeg predsednika koji je rekao da snagu koju smo osetili u jeku nemačkog ujedinjenja sada treba da preusmerimo na jedan drugi zadatak.“

„Merkel misli: ili je ujedinjenje donelo metafizičku snagu – izrazi snaga i osećati ukazuju na to: živimo li u božjoj državi? Ili je iz ujedinjenja nastala neka nova obaveza za koju Nemci ne znaju?“

„Merkel kaže: Spadam u one koji smatraju da kada se pojavi neka ovakva obaveza – kao što je rekao kardinal Marks: bog nam je sada dao ovaj zadatak – onda nema smisla biti ljut, već tada moram da se prihvatim posla i naravno da pokušam da postignem pravednu raspodelu u Evropi i da se borim protiv uzroka izbeglištva. Ali, da okrenem glavu na drugu stranu i da besnim – to nije moj način“.

„Ovde je njeno mišljenje zakukuljeno. O kom bogu ona to govori? O Alahu? O katoličkom bogu? O Jahveu? Šta da rade ateisti? Može li nepoznati bog 'dati zadatak' agnostiku? Da li je bog Asad? Obama? Erdogan? Orban? Ovde je politika zamenjena ezoterijom. Vlast ne proističe više iz volje naroda. Bog Angele Merkel nam određuje zadatke. I nema smisla opirati se njegovom planu. Radi se ono što kaže. Bog je svetoj Angeli u kuhinji rekao šta danas treba da se kuva. Glavni konobar Gauk sve servira sa učtivim osmehom. Ako neko kaže: ne, ja neću moju supu, biće i sam kuvan dok ne smekša i ne uvidi da se stvari razvijaju dobro po sve nas.“

List Frankfurter algemajne cajtung postavlja pitanje: „Da li kancelarka zaista to želi? Da se angažman preobrati u razočaranje? Da dođe do frustracije i prelaska sa kulture dobrodošlice u privatne i ksenofobne šablone? Zašto Angela Merkel ne kaže ono što očekuju i stranke, i opštine, i dobrovoljci: jasan signal da će prihvatni kapaciteti uskoro biti iscrpljeni? […] Zašto Merkelova ne uzme brojčani limit kao povod da otvorenim rečima koriguje pogrešnu motivaciju za dolazak u Nemačku, već stalno prećutkuje koliko je država već preopterećena? Ona nikako ne želi da deluje 'odbojno' – zbog čega? Zašto ne želi da govori preventivno, već samo reaktivno? Odbojnost znači samo da se ne obećava više od onoga što može da se ispuni“. Što se tiče pozivanja na kardinala i boga, list postavlja pitanje: „Šta to treba da znači? Vidi li kancelarka sebe u svetačkoj istorijskoj misiji kada je reč o politici prema izbeglicama?“