Ima li spasa kancelarki?

Dojče vele: Gospodine Falter, Angela Merkel otvara vrata za stotine hiljada izbeglica. Može li ona još uvek da se spasi ili se upravo takmiči za Nobelovu nagradu za mir?

Prof. Jirgen Falter: Na pomisao da se Angela Merkel sa izbegličkom politikom takmiči za Nobelovu nagradu za mir, već sam i sam došao. Ne verujem da je to njen glavni cilj. Verujem da bi ona mogla da se spasi, dakle da neće propasti ukoliko nam pođe za rukom da priliv izbjeglica prevaziđenom administrativno i finansijski, ali i ukoliko nam pođe za rukom da izbeglice u određenoj meri integrišemo. Ukoliko nam to ne pođe za rukom, ili ukoliko u narednoj godini dođe ponovo tako veliki broj izbeglica, onda bi Angeli Merkel bila pripisana krivica i to bi joj nanelo štetu.

Kancelarka u suštini važi za ekstremno racionalnu i više nego hladnu. Kako dakle odjednom objasniti veliko srce Angele Merkel?

Verujem da i racionalni ljudi mogu da imaju humanitarna uverenja, da mogu da imaju veliko srce, ali da oni normalno ne dozvoljavaju da srcem donose odluke. Verujem da se kod Angele Merkel dogodilo to da je ona u jednom trenutku shvatila da mi više uopšte ne možemo da se odbranimo. To je tako bilo i svojevremeno po pitanju atomske energije, kada je, nakon havarije u Japanu, došlo do veoma brzog prestanka korišćenja te energije. Mi bismo stvorili ogroman haos ako bismo zatvorili naše granice. Zapravo, mi uopšte ne možemo i ne smemo da ih zatvorimo. To bi, u najmanju ruku, u susednim državama prouzrokovalo haos, sa ogromnim pritiskom na nas. Dakle preuzimamo sve na nas i to rešavamo aktivno – pri čemu je ta formulacija verovatno zazvučala pomalo nesrećno, takoreći kao poziv svim potencijalnim izbeglicama na svetu.

Neki navode da kancelarka pri tom unapred sagledava krajnje posledice. Ona se sada postavlja na čelo kulture dobrodošlice. Da li smo u njenoj ličnosti nešto prevideli?

Ne, ne verujem. To je sada, verujem, već treći put da je ona donela neke veoma brze odluke. Bilo je to, kao što sam rekao, prilikom odluke o prestanku korišćenja atomske energije, bio je to slučaj sa vojnom obavezom, što takođe nije bilo planirano, i sada imamo takav slučaj treći put. U tom trećem slučaju, ona naginje samostalnim, ekstremno brzim odlukama, gde se ipak moramo zapitati: da li je ona zaista o svemu do kraja razmislila? Verujem da nije dovoljno promislila o problemima koji će se pojaviti nakon prestanka korišćenja atomske energije. Isto bi se i sada moglo reći kada je reč o izbeglicama.

Vidite li Vi bilo kakav politički koncept u politici Angele Merkel prema izbeglicama?

Zaista ne vidim nekakav politički koncept. Ona je sve samo ne glupa žena, sve samo ne iracionalna osoba. Njen koncept zapravo može biti samo to da pokušamo da prevaziđemo ovaj priliv koji sada imamo. Ali ona je takođe u međuvremenu shvatila da dugoročno ovako ne može dalje, da ne možemo svake godine da primamo milion ili više izbeglica. Takođe ne verujem da iza toga stoji koncept po kojem bismo na taj način smisleno mogli dam rešavamo naše demografske probleme koji nastaju zbog starenja stanovništva. Tu su i neki drugi suviše veliki problemi, a koji bi mogli da se pojave kao kolateralna šteta.

Do sada je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) svoju predsjednicu i kancelarku skoro slepo sledila. Da li ona sada rizikuje da izgubi podršku u stranačkoj bazi?

Da, ona ima taj problem. U bazi gunđaju. Gunđaju i birači. Ako se dobro pogledaju najnovija istraživanja, uočava se je nešto nagriza, da se nešto kuva, da ima veoma mnogo skepse. Ako se normalno razgovara sa ljudima svih nivoa obrazovanja, uočava se da nekakvog poleta skoro i da nema, naprotiv. Verujem da ona gubi na autoritetu, koji je gradila poslednjih decenija.

Može li nemačko društvo u kratkom vremenu da prevaziđe tako masovno doseljavanje? Brojni kažu da, a Pegida, trenutno, miruje.

Da, to je opravdano pitanje. I ja sam veoma skeptičan da je jedno društvo koje stari, kao što je naše, koje je postalo relativno udobno, zaista u stanju da izdrži takvu integraciju bez lomova i trvenja. To se ne može uraditi za godinu dana, to će trajati godinama. Biće potrebno najmanje pola, pa i čitava jedna generacija, dok tako velika količina doseljenika, koja u ovom slučaju ne dolazi postepeno, već odjednom, zaista ne bude mogla da se integriše u društvo. Među njima ima mnogo nepismenih. Među njima je malo onih koji mogu tako da govore jezik da bi mogli poslovno da se integrišu. To su ogromni zadaci za Saveznu Republiku Nemačku, za ovo društvo. Nisam siguran da je društvo voljno da dugoročno trpi ograničenja koja su s tim povezana.

Jirgen Falter je profesor političkih nauka i predaje na Univerzitetu „Johan-Gutenberg“ u Majncu.