Da li je vlada Grčke spremna za otvorenu Evropu?
2. avgust 2019.
Nedavno jenovi grčki ministar za poljoprivredni razvoj Makis Voridis posetio Jevrejski muzej u Atini. To se na prvi pogled ne čini neobičnim, ali ipak jeste - s obzirom na njegovu političku prošlost. Evo nekih primera: u jednim novinama krajnje desnice Voridis je svojevremeno tražio da se provere istorijske činjenice u knjizi „Dnevnik Ane Frank". Istovremeno je predložio da se istorijski više pažnje posveti antisemitskom pamfletu „Protokoli sionskih mudraca". Redovno je bio u kontaktu sa onima koji negiraju holokaust.
U članku u izraelskom Harecu, marta 2012, jedan drug iz škole ga je optužio da je osnovao i vodio nacionalističko i fašističko udruženje đaka čiji su članovi sprejom crtali grafite kukastih krstova po zidovima i uzajamno se pozdravljali Hitlerovim pozdravom. Kasnije, kao student prava, preuzeo je vođstvo desničarske nacionalne studentske grupe, koja se zalagala za oslobađanje zarobljenih vojnika grčke hunte, kao i za povratak kralja. Njegov prethodnik bio je Nikolaos Mihaloliakos, trenutni lider fašističke stranke „Zlatna zora".
Voridis je do sada glumio da je „nevin". Stoga su njegove jasne reči iznenadile: „Moja poseta jevrejskom muzeju Grčke takođe je signal da molim jevrejski narod za izvinjenje za to što sam ranije održavao političke i lične veze sa onima koji negiraju holokaust."
Partijska politika nasuprot ekonomskim interesima
Olga Drosu, direktorka Fondacije Hajnrih Bel iz Soluna, kritički posmatra ovu promenu Voridisa i smatra to političkom fintom. „Antisemitska retorika u javnom diskursu je poslednjih godina vidljivo smanjena. Jedan od razloga za to leži u boljim odnosima s Izraelom, naročito ekonomskim."
Poslednjih par godina Jerusalim i Atina zaista tešnje sarađuju. Za vreme mandata Aleksisa Ciprasa redovno je bilo trilateralnih sastanaka sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i kiparskim ambasadorom Nikosom Anastasiadisom. Na nezadovoljstvo Turske, napravljeni su planovi za ekspolataciju rezervi prirodnog gasa kraj kiparske obale. To je promenilo tradicionalni antiizraelski kurs u Grčkoj: „Vlada zna da Izrael veoma pazi kada je u pitanju antisemitizam, iako pridaje veliki značaj dobrim odnosima sa Atinom,", objašnjava Drosu.
Tako je Jerusalim odmah reagovao na Voridisovo imenovanje kao ministra. Sa tim čovekom nećemo sarađivati, citirala je izraelska štampa vladine službenike u zemlji. Za grčkog premijera Micotakisa je to značilo balansiranje između spoljne politike i unutarpartijskih borbi.
Olga Drosu smatra da Micotakis nije radikalni desničar. „On je neoliberalni političar koji ima velike planove, ali mora da uravnoteži snage u svojoj stranci."
Desno krilo u „Novoj Demokratiji" je moćno i Micotakis je morao da učini mnogo ustupaka u tom pravcu kako bi održao stranku. Ali da bi mogao da deluje na međunarodnoj sceni, stranku mora da vodi sredinom puta.
„Biće borbe kultura"
A nije tu ne samo Voridis, već i Antonis Georgiadis, zamenik predsednika stranke i novi ministar za rast i investicije. U Grčkoj ga smatraju zagovornikom štednje. Poznat je i po televizijskim reklamama u kojima nudi svoje knjige - u većini slučajeva radi se o konspirativnoj literaturi. Jedno njegovo delo nosi naslov: „Jevreji - potpuna istina".
„Antisemitizam prožima sve klase društva u Grčkoj", objašnjava Olga Drosu. Antisemitske izjave su se čule i od poslanika Ciprasove Sirize ili komunističke KKE.
Još uvek nije jasno u kojoj meri će novi premijer moći da primenjuje otvoreni i proevropski kurs unutar stranke. Za Drosu je jasno: „Biće borbe kultura"
Radi se o tome da se na nivou celog društva svori kultura prosvećenosti i da se raskine sa starim mitovima i tabuima koje konzervativne snage i dalje predstavljaju.
Stvarnost znači različitost
Jedno je sigurno: Evropa je iz temelja uzdrmala Grčku. Naročito u pogledu ljudskih prava, poslednjih godina se mnogo toga dogodilo. Koraci poput priznavanja seksualnog identiteta ili registrovanog partnerstva su male revolucije u zemlji u kojoj je pravoslavlje jedan od stubova države.
„Kada sam odrastao u Solunu, 80-ih i 90-ih, grčko-hrišćanski pravoslavci su znatno preovladavali", priseća se Leon Saltiel, istoričar i grčki Jevrej. „Danas ovde živi mnogo ljudi iz drugih zemalja, a mnoga deca imigranata iz Albanije, Bugarske, Rumunije ili Ukrajine studiraju na našim univerzitetima, govore grčki i osećaju se Grcima. Tako se ovde menja i pogled na svet."
Različite kulture i religije ovde žive zajedno već hiljadama godina, posebno u severnoj Grčkoj, U vreme nacionalnog pokreta, krajem 19. i početkom 20. veka, na kraju se radilo o proterivanju svih „negrčkih" ljudi iz zemlje: slovensko stanovništvo izgubilo se u balkanskim ratovima na severu, Osmanlije su morale da se presele u novoosnovanu Tursku, a Jevreji su bili žrtve Holokausta. Ideja o naciji koja se ograničava na helenizam i hrišćansko pravoslavlje teško je prihvatljiva u jednoj članici Evropske unije.
U međuvremenu, Solun se otvara za svoju jevrejsku prošlost - u ime cele zemlje. Turizam iz Izraela je u procvatu, donosi novac u grad i oživljava potisnutu istoriju.
Za Saltiela, to je tek početak. Solun ima mnogo identiteta. Grad je hiljadama godina bio ekonomski i kulturni centar. „Dobro je i važno da je poslednjih godina proučavanje jevrejskog identiteta grada postalo važnije, ali, da bi se grad istorijski razumeo u njegovoj raznolikosti, to se mora učiniti sa mnogim drugim istorijskim identitetima."