"Nećete valjda da upropastimo ljudima odmore", kontrirao je 80-ih godina socijalistički premijer Grčke, Andreas Papandreu kada su savetnici pokušavali da ga privole na prevremene izbore usred leta. Današnji levičarski premijer, Aleksis Cipras odbacio je ovu staru političku mudrost i pozvao na održavanje izbora u jeku letnjih odmora.
Više od 40 odsto Grka nije izašlo na birališta, a Cipras i njegova vladajuća partija Siriza nisu ponovo izabrani. Sa jasnom većinom glasova i paralmentarnom većinom pobedu je u nedelju u Grčkoj osvojila konzervativna Nova demokratija, Kirijakosa Micotakisa.
No, ne može se samo letnjoj vrućini pripisati promena vlasti. Birači u krizama uzdrmanoj zemlji nemaju više iluzija i sigurno znaju da je povratak u vreme pre krize nemoguć. Ciprasa je 2015. izabrala većina Grka, jer je najavio da će "pocepati" programe štednje za bankrotiranu zemlju i da će finansijskim tržištima nametnuti svoju volju. Umesto toga, nakon tri referenduma za godinu dana, on je sa kreditorima dogovorio treći paket mera i nastavio sa politikom štednje svog prethodnika. Levičarska revolucija se pretvorila u socijaldemokratsko rešavanje krize.
Ipak se Ciprasova vlada održala najduže od kada je 2010. Grčka prvi put zatražila pomoć svojih partnera, jer više nije mogla da se refinansira na tržištima. Tokom vladavine Sirize, Grčka se vratila na lagani put privrednog rasta, a treći i poslednji paket mera štednje okončan je, kako se i očekivalo, u leto 2018. Atina se sada ponovo može refinansirati, izgradila je i mali finansijski suficit i profitira od turizma koji doživljava pravi bum.
Stoga Krijakos Micotakis, jedan prevashodno umereni političar, ne preuzima vlast u zemlji koja je na ivici ponora. No, uprkos tome, ogromna su očekivanja od izdanka stare političke dinastije. Grčka je još uvek pod budnim okom kreditora i trebalo bi da ostvari mnogo veći privredni rast kako bi sledeće godine ostvarila dogovoreni suficit. Nezaposlenost je opala sa 26 na 18 procenata, ali je to i dalje najveća stopa u celoj Evropskoj uniji. Zemlji su hitno potrebne investicije, koje Siriza nije uspela da pokrene zbog svoje averzije prema privatnom sektoru. Nova demokratija - kao jedna od partija koja snosi glavnu krivicu za grčku krizu - mora sada da se dokaže kao partija svesna svoje odgovornosti.
Zbog toga neće da dira najveća Ciprasova dostignuća, poput sporazuma sa Severnom Makedonijom nakon višedecenijskog anahronističkog spora oko imena susedne zemlje. Micotakis je više puta kritikovao sporazum i najavljivao kako bi o nekim njegovim delovima voleo da pregovara. Ali, on to neće uraditi. Jer, sa malo više patriotizma nego što je potrebno, mogao bi doduše da privuče "etnički orijentisane" birače, ali bi time kod međunarodne zajednice samo izazvao odbojnost.