Da li je Tramp dobar za Tajvan?
2. april 2018.
Američka spoljna politika je za Tajvan mač sa dve oštrice. S jedne strane donosi mnoge neprilike, a s druge strane tako jasno obećava podršku protiv kineske agresije, što je Tajvanu već dugo nedostajalo. U neprilike spadaju privreda i severno-korejski problem. U slučaju trgovinskog rata trpeo bi tajvanski izvoz, jer nije izuzet iz američkih novih carina na čelik i aluminijum. Tajvan takođe ne bi imao interesa ni za vojnu eskalaciju u severno-korejskom konfliktu, o kojem je kao o mogućnosti govorio Trampov savetnik za bezbednost Džon Bolton. Mnogo je pitanja koja prate ovaj konflikt.
Ali, oštriji kurs protiv Kine bi mogao da koristi Tajvanu. Bolton je uvek imao više kontakta s Tajvanom na vojnom nivou ne obazirući se mnogo na Kinu. I Trampov budući ministar spoljnih poslova, Majk Pompeo se još kao poslanik u Kongresu snažno zalagao za Tajvan. Ministarstvo inostranih poslova u Tajpeju je, na vest o njegovom imenovanju, prokomentarisalo da se radi o 'izuzetnom prijatelju'. Tajvanskoj predsednici, Tsai Ing-Ven bi podrška Vašingtona dobro došla, pa čak i ako je u ideološkom smislu svetovi dele od Donalda Trampa. Tajvan je pod pritiskom politički, ekonomski i vojno zbog toga što Tsai odbija da Tajvan nazove delom Kine.
Koliko je važna reakcija Vašingtona, Tsai je jasno kazala prošle sedmice na jednoj manifestaciji Američke trgovinske komore. Ona se posebno zahvalila Trampovoj vladi i Kongresu SAD zbog usvajanja "Taiwan Travel Act". Zakon, koji su jednoglasno usvojili i republikanci i demokrate, zahteva mnogo više kontakta između visoko rangiranih političara i državnih službenika obe strane. Kineski ambasador prethodno je u Vašingotnu uzalud pokušavao da odvrati poslanike od glasanja za zakon. I prvo Trampovo odobrenje isporuke oružja Tajvanu pre godinu dana dokazuje, smatra Tsai, 'američki nepokolebljivi angažman za tajvansku bezbednost'.
Važna poseta iz Vašingtona
Mastilo se nakon potpisivanja 'Taiwan Travel Act' nije ni osušilo, kada je Aleks Vong zamenik šefa Odeljenja za istočnu Aziju (u hijerarhiji treći nivo ispod ministra spoljnih poslova) započeo svoje dugo planirano putovanje u Tajvan. Predsednica ga je lično pozdravila.
"SAD su bile, a i sada su tajvanski najbliži saveznik, i tako će ostati i u budućnosti", kazao je Vong. On je kazao kako je tajvanska demokratija primer za čitav region Indo-pacifičke oblasti. Cilj američke politike ostaje da tajvanski narod ima pravo da ide putem koji je sam izabrao. "Mi želimo da ojačamo Tajvan da bude sposoban da odbrani svoju demokratiju. Naša posvećenost ovom cilju nije bila nikada jača."
To su bile 'neobično jasne reči' za jednog američkog diplomatu, rekao je za DW tajvanski ekspert Karis Templman sa Stenford univerziteta. Jedan od ciljeva ovog putovanje je, kaže on, očigledno bio da se uputi signal Pekingu: politika Amerike prema Tajvanu funkcioniše nezavisno od drugih aspekata američko-kineskih veza.
Značaj Tajvana za SAD
Iz više razloga SAD bi imale interesa da Kina ne dominira Tajvanom. I to zbog zajedničkih vrednosti kako je rekao Vong: "Demokratija, sloboda i slobodno tržište." Svakako da jednu ulogu igra i centralna pozicija Tajvana u globalnoj tehnološkoj industriji. A na kraju geostrateški položaj ovog ostrva je od izuzetne važnosti. Zajedno sa Japanom na severu i Filipinima na jugu obrazuje ostrvski lanac pred obalama Narodne Republike Kine, čija mornarica zbog toga nema neometan pristup Pacifiku. Ako bi Tajvan potpao pod uticaj Pekinga, onda bi imao slobodan pristup Pacifiku. To bi ojačalo geostratešku poziciju Kine u Aziji, a oslabilo SAD.
Tajvan, barem u zvaničnim izjavama, nije igrao nikakvu ulogu tokom predsedničkog mandata Baraka Obame. Ali, već pred sami početak Trampovog mandata osetio se novi ton u američko-tajvanskim odnsoima. 2016. kada je Tramp već bio izabran, ali još nije bio položio zakletvu, razgovarao je sa Tsai koja ga je pozvala kako bi mu uputila čestitke. Odmah je stigao ljutiti odgovor Pekinga. Uzrujanost je izazvao Džon Bolton, koji će uskoro u Beloj kući biti novi savetnik za nacionalnu bezbednost: "Na Tajvan se u našem Ministarstvu spoljnih poslova, na univerzitetima i u privredi već dugo gleda kao na neprijatan problem. Problem neće tako lako nestati, a neće se u dogledno vreme pripojiti ni kopnu."
Koliko dugo će potrajati simpatije prema Tajvanu će se pokazati kada Bela kuća uskoro bude odlučivala o isporuci oružja. SAD u prošlosti nisu ispunjavale sve želje. Napeto će biti i narednog leta kada kvazi ambasada Vašingotna 'Američki institut u Tajvanu' dobije nove komplekse u Tajpeju. Spekuliše se i o tome da li će taj kompleks čuvati američki marinci kao što je slučaj drugde u svetu. To bi onda bili prvi američki vojnici na Tajvanu od 1979. Naime, 1979. su povučeni poslednji američki vojnici, kada je tadašnji američki predsednik Džimi Karter preko noći prekinuo veze s Tajpejem i uspostavio veze s Pekingom. Predsednica Tsai je već najavila kako će prisustvovati otvaranju.