Da li je sada na redu Moldavija?

Prošla su vremena kada smo se mi u Republici Moldaviji osećali srazmerno sigurno zbog herojskog otpora Ukrajine protiv Putinove agresije, uključujući i velike vojne uspehe kao što je potonuće ponosa ruske crnomorske flote, krstarice „Moskva". Jer stanje na separatističkom području u samozvanoj  Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici ne sluti na dobro.

U ponedeljak, 25. marta, na drugi dan pravoslavnog Uskrsa, minobacačima je napadnuto sedište ruske tajne službe u Tiraspolju, glavnom gradu pobunjeničkog područja. Nema povređenih jer je zgrada bila prazna. Sledećeg dana su usledile i druge vojne diverzije: uništene su dve telekomunikacione antene u opštini Grigoriupolj, čule su se eksplozije i u Parcaniju, gradu udaljenom 13 kilometara od granice s Ukrajinom, a incident je zabeležen i na jednom aerodromu u Tiraspolju.

20.000 tona opreme i municije

Ne može se isključiti mogućnost daljih incidenata, pa ni „worst case" – na primer, sabotaža u vojnom skladištu Kobasni koje je pod nadzorom ilegalno stacioniranih ruskih jedinica. Tamo je dospelo oko 20.000 tona sovjetske municije koja je početkom devedesetih povučena iz nekad komunističkih zemalja srednje i istočne Evrope. Pristup tom arsenalu nemaju ni regularna vlada Moldavije u Kišinjevu, ni međunarodni stručnjaci, a o stanju municije nema nikakvih informacija.

Iz Kišinjeva se često čuje zahtev Moskvi da oružje i municiju iz Kobasne konačno odveze u Rusiju, ali na to nema odgovora, baš kao ni i na zahtev da se povuče oko 2.000 ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja. Organizacija OESS koja još ima nešto veći uticaj na Rusiju se i tu ispostavila kao nedelatna jer izgleda da više podržava interese Rusije nego legitimne zahteve vlade Moldavije. Utoliko je to još uvek izvor nesigurnosti koji kao Damoklov mač visi nad našim glavama.

Dobro poznata „zaštita" Rusa

Prve konkretne naznake da je Rusija, nakon izbijanja rata u Ukrajini, bacila oko i na Moldaviju, bile su izjave ruskog generala Rustama Minekajeva, zamenika zapovednika Centralnog vojnog okruga. On je otvoreno govorio o „drugoj fazi specijalnih operacija" u kojoj bi Rusija preuzela nadzor nad jugozapadnom obalom Ukrajine prema Crnom moru i stvorila teritorijalni koridor do Pridnjestrovlja gde „ima slučajeva povreda prava etničkih Rusa“.

Drska laž: to područje je potpuno pod kontrolom Moskve – ko bi onda kršio prava stanovnika ruskog govornog područja? Ne teroriše se stanovništvo koje govori ruski, nego ono koje govori rumunski, baš kao i njegove institucije kao što su škole za koje je nadležno Ministarstvo obrazovanja Moldavije. Zlostavljaju se moldavski seljaci koji su već skoro 30 godina izloženi teroru separatističkih paravojnih formacija. Ali kad je to Rusima istina bila važna?

Viktor Vodolacki, u ruskom parlamentu nadležan za poslovanje sa zemljama Zajednice nezavisnih država, otišao je još dalje: „Nacizam" vlastodržaca u Kišinjevu koji podržavaju „njihovi rumunski zaštitnici", mora biti „istrebljen“ slično scenariju koji se koristi u Ukrajini.

„Drska provokacija" Moldavije

Prošle nedelje je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kritikovala moldavsku predsednicu Mariju Sandu zato što se usudila da zabrani ruske simbole mržnje i rata: takozvanu Georgijevsku lentu kao i isticanje slova Z i V. Taj zakon je prihvatila i proevropska parlamentarna većina Republike Moldavije.

Proruska opozicija u Moldaviji, stranački blok komunista i socijalista predvođen bivšim predsednicima Vladimirom Voronjinom i Igorom Dodonom, protestovali su zbog tog zakona i zapretili da će na paradi povodom Dana pobede 9. maja imati Putinova obeležja na grudima, iako je za to predviđena kazna od oko 500 evra. Taj blok je zapravo prepun lopova, bandita i kriminalaca. U tom političkom savezu je i stranka Ilana Šora koji je u bekstvu jer je arhitekta bankarske prevare iz 2014. kada je nestalo oko milijardu evra. Ali takvi tipovi su oduvek bili agenti ruskog uticaja u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Moldavski Ured za politiku reintegracije koji je nadležan za problem Pridnjestrovlja, objavio je da je napad na zgradu ruske tajne službe u Tiraspolju „tek izgovor" da se pooštre bezbednosne mere u regiji. Nakon ratničkih izjava ruskih političara i vojnika o „koridoru“ do Pridnjestrovlja, u moldavsko Ministarstvo spoljnih poslova je pozvan ambasador Rusije u toj zemlji Oleg Vasnecov.

Koliko verovati Moskvi?

Ubrzo zatim je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko dao umirujuću izjavu: „Rusija ne vidi nikakvu opasnost za svoje građane u Pridnjestrovlju i zalaže se za mirno rešenje na tom području uz poštovanje suvereniteta i integriteta Republike Moldavije". Kome verovati? Da li je to samo igra mačke i miša da se ispita reakcija vlade Moldavije na moguće ruske korake u toj regiji?

Republika Moldavija je prema svom Ustavu neutralna i u ovom sukobu je pozvala sve države, između ostalog i Rusku Federaciju, da poštuju njen status. Ali Rusija svakog trenutka može da prizna nezavisnost separatističkih područja na levoj obali Dnjestra. Ono što bi potom moglo da usledi jeste vojna intervencija da bi se „zaštitilo sopstveno stanovništvo" kao što je to Rusija učinila 24. februara u samoproglašenim republikama Lugansk i Donjeck na istoku Ukrajine. Ili kao u avgustu 2008. protiv Gruzije - nakon što je Moskva priznala nezavisnost Južne Osetije i gdje je tek masovna intervencija zapadnih diplomata zaustavila ruske tenkove na samo nekoliko kilometara od glavnog grada Gruzije Tbilisija.

Neutralnost nije sprečila proevropsku vladu u Kišinjevu da oštro osudi rusku agresiju protiv Ukrajine i da pomaže Kijevu koliko god može. Sada hitno valja naći rešenje da se Republika Moldavija ne uvuče u vrtlog ovog rata.

Vitali Čiobanu je jedan od najpoznatijih pisaca i publicista Republike Moldavije. Predsednik je moldavskog PEN-kluba.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.