Proširenje EU: da li će sada sve ići brže?

Složene procedure pristupanja u Evropsku uniju obično traju godinama ili čak decenijama. Za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju koje su nedavno zvanično zatražile prijem, proces bi mogao da se ubrza - barem kada se radi o prvim koracima.

Posle ruskog napada na Ukrajinu, predsednik Volodimir Zelenski tražio je hitnu proceduru za momentalni prijem Ukrajine u EU. Takav ubrzani postupak nije predviđen ugovorima EU. Predsednica Komisije EU Ursula fon der Lajen ističe da Ukrajina, Gruzija i Moldavija moraju da ispune određene uslove u pogledu političke stabilnosti, vladavine prava i ekonomskog učinka.

Sa stanovišta Evropske komisije, momentalnog pristupanja ne može biti. „U EU se ne može bez ispunjavanja kriterijuma. Svi smo potpisali ugovore i postoje preduslovi koji se moraju ispuniti“, rekla je Fon der Lajen u intervjuu za radio Dojčlandfunk.

Odmah kandidat?

Međutim, ubrzo nakon ruskog napada na Ukrajinu, poljski predsednik Andžej Duda se izjasnio za ubrzanu proceduru.

„Poljska podržava brzi put ka članstvu Ukrajine u EU. Status kandidata treba odmah da se dodeli i pregovori o pristupanju treba da počnu odmah nakon toga. Ukrajina takođe treba da ima pristup fondu EU za oporavak“, zahtevao je Duda. Neke istočnoevropske zemlje članice podržavaju ubrzanu proceduru.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ne ostavlja sumnju da Ukrajina pripada EU, samo kako i kada – ostaje otvoreno. „Nema sumnje da je hrabri narod Ukrajine deo naše evropske porodice. Oni brane naše vrednosti“, rekla je Fon der Lajen.

Sada se 27 država-članica EU složilo da prihvate prijave za članstvo Ukrajine, Gruzije i Moldavije i proslede ih Komisiji EU na razmatranje.

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel, koji će predsedavati samitom šefova država i vlada EU u Parizu u četvrtak i petak, obećao je da će se samit baviti zahtevima te tri države.

Može potrajati godinama

Obično je potrebno do 18 meseci da Komisija EU ispita zahtev za članstvo. Nakon toga, podnosiocu zahteva se (eventualno) dodeljuje takozvani - status kandidata. To znači da je EU ozbiljna u vezi sa primanjem zemlje. A dok pregovori o pristupanju zaista počnu, mogu da prođu godine. To zavisi od reformskih koraka u zemlji kandidatu i od političke volje država EU.

Četiri zemlje Zapadnog Balkana i Turska su trenutno zemlje kandidati. Pristupni pregovori sa Turskom zamrznuti su od 2016. zbog autokratske vlade predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Sa Srbijom i Crnom Gorom su pristupni pregovori u toku. Severna Makedonija i Albanija čekaju na početak pristupnih pregovora.

Bosna i Hercegovina i Kosovo još nisu kandidati. Bosna i Hercegovina je 2016. predala zahtev za članstvo, a Kosovo je u decembru 2021. najavilo da će uskoro podneti svoju aplikaciju, iako ga 5 članica EU ne priznaju kao državu.

Evropska unija je povezana s Ukrajinom, Gruzijom i Moldavijom „sporazumima o pridruživanju“ koji imaju za cilj da približe države standardima EU. Ne postoji garancija da će iz toga proizaći status kandidata i pristupni pregovori.

Te tri države su poput Jermenije, Azerbejdžana i Belorusije (trenutno suspendovana) povezane sa EU kroz „susedsku politiku“. Predsednica Komisije Fon der Lajen ističe da odnosi sa njima ne počinju od nule. „Ovo je proces koji je već počeo i koji se sada gura punom brzinom.“

Odlučuju države-članice EU

U rezoluciji prošle nedelje, Evropski parlament je glasao za to da radi na davanju statusa kandidata Ukrajini. Proces bi trebalo da se orijentiše prema sporazumima EU. Istovremeno, treba dalje promovisati integraciju Ukrajine u jedinstveno evropsko tržište. U rezoluciji parlamenta se ne pominje ubrzana procedura.

Procedure pristupanja takođe u velikoj meri zavise od političke volje 27 država-članica.

Bugarska trenutno blokira pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom zbog spora oko jezika i istorije zemlje.

Holandija i Francuska imaju rezerve prema pregovorima sa Albanijom jer su organizovani kriminal i korupcija tamo previše rasprostranjeni.

Predsednica Moldavije Maja Sandu je prilikom potpisivanja aplikacije za članstvo rekla: „Trebalo bi da živimo u miru i slobodi i da budemo deo slobodnog sveta. Za neke odluke je potrebno vreme, neke druge se moraju doneti brzo i odlučno. Moraju se iscrepti mogućnosti koje se nude u svetu koji se menja.“

Ako zbog napada ili pretnji Moskve, Ukrajina, Gruzija ili Moldavija sada preskoče određene korake u procesu pridruživanja - kandidati sa Zapadnog Balkana, koji godinama čekaju napredak u procesu pristupanja, mogli bi se osećati nepravedno tretiranim.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.