Da li je moguće grejanje bez uglja, nafte i gasa?
21. januar 2020.
Grejanje na ugalj, naftu i gas uzrokuje oko četvrtinu svih izduvnih gasova koji globalno izazivaju efekat staklene bašte. To može da se promeni, smatra Volfgang Fajst, osnivač Instituta pasivnih zgrada iz Darmštata. „Kuće mogu da se greju klimatski neutralno uz pomoć obnovljivih izvora energije. I to širom sveta“, tvrdi Fajst.
Pri tom je pre svega važno da se zgrade tako izoluju da se ne gubi energija. „U poređenju s klasičnom gradnjom, kod novogradnji se uz pomoć dobre izolacije i provetravanja može uštedeti 80 do 90 procenata energije, a kod već izgrađenih kuća moguće je, uz pomoć energetskog saniranja, da se uštedi 75-80 odsto“, kaže Fajst za DW.
Toplotna energija koja dodatno potrebna može da se dobije mešavinom obnovljivih izvora u zavisnosti od regiona u kojem se gradi, kaže taj profesor građevinarstva. “To može da bude daljinsko grejanje uz korišćenje obnovljivih izvora energije, a može i da se koristi prirodna topla voda ispod površine zemlje."
Za grejanje nekih zgrada moguće je da se koriste i drva, ali za čitave gradove to „nije smislena opcija“, naglašava Fajst. Za to je, objašnjava, potrebna suviše velika količina bio-mase.
Frankfurt bi da postane klimatski neutralan
Kako bi postigao cilj da do 2050. bude klimatski neutralan, grad Frankfurt namerava da kombinuje različite tehnologije, objašnjava Paul Faj iz gradskog odeljenja za energetiku. On, zajedno s drugim stručnjacima, koordinira generalni plan za preuređenje grada. U to spada izgradnja tzv. „pasivnih kuća“ i energetsko saniranje starijih zgrada.
Deo toplotne energije trebalo bi da se dobije od solarnih panela na krovovima, a deo bi trebalo da stiže daljinskim grejanjem. Toplane za to bile bi smeštene u pojedinim gradskim četvrtima, a toplina bi se dobijala paljenjem smeća pomešanog s drvetom ili korišćenjem toplote koja nastaje u velikim računarskim centrima. U Frankfurtu se naime nalazi DE-CIX, internet-čvor koji je po protoku podataka najveći te vrste na svetu. Tamošnji računari proizvode u procesu hlađenja velike količine toplote, koja se sada jednostavno pušta u vazduh.
Uz to se predviđa i korišćenje tzv. „toplotne pumpe“. Radi se o tehnologiji sličnoj onoj koja se koristi u frižideru. Uz pomoć sredstva za hlađenje, iz vazduha ili iz tople podzemne vode uzima se toplota koja se onda koristi za grejanje zgrada.
Toplotne pumpe – tehnologija budućnosti
U planovima za postizanje klimatske neutralnosti baš te pumpe igraju važnu ulogu. „Postoji pozitivan trend širom sveta i to će se razviti u veliko tržište“, uveren je Tomas Novak iz lobističke organizacije „Evropska asocijacija za toplotne pumpe“ (European Heat Pump Association, EHPA). Prema njihovim tvrdnjama, 2018. je širom sveta prodato 18 miliona takvih pumpi, a godišnji rast prodaje iznosi oko deset procenata.
U Evropi su toplotne pumpe u upotrebi pre svega u skandinavskim zemljama. Procenjuje se da u Švedskoj te vrste peći ispuštaju u vazduh oko 90 procenata manje štetnih gasova od peći na gas. I u drugim evropskim zemljama ušteda je znatna – od 30 do 60 procenata.
Za promene je potrebna politika
Stručnjaci smatraju da je prelaz na klimatski neutralan način grejanja moguć i čitavom svetu, ali naglašavaju da je za to potrebno obrazovati ljude. „Zanatlijama, arhitektama i investitorima često nedostaje znanje kako da optimalno primene tehnologiju i na taj način uštede i energiju i novac“, kaže Andreas Nordhof za DW. On je savetnik za pasivnu gradnju i aktivan je i u školovanju građevinara.
Pri tom, međutim, odlučujuću ulogu ima politika. „Trebalo bi zabraniti nove peći na naftu, one su posebno štetne za klimu“, tvrdi Nikolas Beser iz nemačke organizacije Pomoć za okolinu (DUH). „Peći na gas su nešto bolje, ali i one su štetne za klimu. Zato bi i njih trebalo zabraniti, i to od 2025“, zalaže se Beser.
Uz to, DUH zahteva finansijsku pomoć za bolju izolaciju zgrada. To bi pomoglo da se modernizuje komunalna mreža daljinskog grejanja i da se prestane sa grejanjem na naftu i gas.