Koliko je grejanje na pelet ekološko?

Derb Karter je od detinjstva strastveni posmatrač ptica. Njemu danas to više nije samo hobi, već i poslovna obaveza tog advokata pri organizaciji SELC (Southern Environmental Center), koja se u američkoj saveznoj državi Virdžiniji bori za zaštitu okoline.

Raj u opasnosti

Kartera trenutno najviše zabrinjava sudbina šuma i rita uz reku Roanoke u saveznoj državi Severnoj Karolini. „Neko mora da zaštiti prirodu i životinje koje tu žive“, objašnjava Karter. A životinjski svet je više nego bogat. Uz reku žive medvedi, divlji ćurani, vodomari, rečni orlovi i mnoštvo drugih ptica koje se retko susreću u Severnoj Americi. Međutim, taj životinjski raj je ugrožen.

„Rastuća industrija peleta za loženje velika je opasnost za budućnost tog prirodnog dragulja“, objašnjava Karter. Teško se boriti protiv „gladi“ te industrije sirovina u porastu. „Jedan deo tog područja proglasili smo državnim parkom i stavili ga pod zaštitu. Ali, većina tog jedinstvenog područja je u privatnom posedu i vlasnici će industriji da daju ono što joj je potrebno – a to je drvo“, kaže Karter.

Održivo gorivo

Industrija peleta za loženje, a radi se o sitnom materijalu od presovanog drveta, jedna je od najbrže rastućih industrijskih grana u SAD – i to zahvaljujući ogromnoj potražnji za „održivim gorivim materijalom“ u Evropi. Na Starom kontinentu loženje peletom od drveta sve je popularnije, i to ne samo među privatnim korisnicima: danas i elektrane i toplane koriste to gorivo. Korišćenje peleta, čije sagorevanje izbacuje manje količine štetnog ugljen-dioksida u atmosferu, deo je strategije Evropske unije za smanjenje emisije tog gasa do 2030. Zagovornici tog relativno novog goriva, osim toga u prvi plan ističu održivost te sirovine: šume koje se poseku kako bi se proizveo pelet, ponovno izrastu.

Najveći proizvođač peleta u SAD je firma „Enviva“ koja u svom pogonu u Northemptonu u Severnoj Karolini godišnje proizvede oko 500.000 tona tog materijala. I „Enviva“ najveći deo svoje proizvodnje izvozi u Evropu. „Enviva“, kao i ostali proizvođači peleta, zaklinju se u svoj „zeleni“ imidž. „Mi za proizvodnju koristimo otpadni materijal od drveta, piljevinu, tanke grane iz krošnje i grane koje drvna industrija ne može da iskoristi“, kaže portparolka „Envive“ Elizabet Vudvort. Jednu četvrtinu sirovina čine i čitava stabla koja su, kako dalje objašnjava Vudvort, „suviše mala i suviše iskrivljena“ za normalnu eksploataciju i koja se seku „kako bi zdrava stabla imala više svetla“.

Industrija ne posustaje

Međutim, nakon intenzivne istrage koja je uključivala i posmatranje pogona „Envive“ iz vazduha, SELC je došao do drugačijih saznanja od onih koje u javnost plasira portparolka kompanije. Oni tvrde da „Enviva“ za proizvodnju peleta seče zdrava stabla od kojih su poneka stara i preko 100 godina i potiču iz područja uz reku Roanoke. SELC je dokaze poslao i odgovornima u Evropskoj uniji, koja je najveći korisnik „Envivinog“ peleta. Na fotografijama se vide nepregledne kolone kamiona natovarenih zdravim trupcima. Ali ta debla se, kako tvrdi u firmi, ne upotrebljavaju za proizvodnju peleta već druge drvne građe. I Ministarstvo šuma Severne Karolina ne veruje da se zdravi trupci ne koriste za proizvodnju peleta jer to „ne bi bilo isplativo“.

Potražnja za peletom raste i dalje, i to ne samo u Evropskoj uniji već i širom sveta. Tvrdnjama da se radi o ekološkom gorivu zaštitnici prirode suprotstavljaju podatke o opasnim emisijama fine prašine u blizini elektrana i toplana koje koriste pelet. Ekolozi SELC-a takođe tvrde da u krajnjoj liniji pelet prouzrokuje mnogo veće emisije ugljen-dioksida jer tu, osim same emisije prilikom sagorevanja, treba ukalkulisati i količinu ugljen-dioksida nastalog tokom energetski intenzivne proizvodnje, ali i prevoza peleta s jednog kraja sveta na drugi.

Bez obzira na sve sumnje ekologa, političari i industrijalci sa juga SAD istrajavaju na daljem širenju proizvodnje peleta. U Morhed sitiju upravo niče novi pogon u kojem će biti otvoreno 150 novih radnih mesta.

Autori: Sendi Hausman / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković