Crna Gora ostaje bez evra?
4. jun 2011.
U Centralnoj banci Crne Gore ocenjuju da bi takav zahtev iz Brisela ima veoma negativne efekte po tu zemlju. „Smanjile bi se strane investicije, dovela bi se u pitanje monetarna i finansijska stabilnost, rasli bi inflacija, budžetski rashodi i siva ekonomija, a pogoršao kreditni rejting“, kaže čelnik te ključne finansijske institucije u Crnoj Gori Radoje Žugić.
On tvrdi da ta država, iako nije članica Evropske unije, ipak, ispunjava većinu tzv. mastrihtskih kriterijuma. „Čini mi se da te kriterijume ispunjavamo bolje nego neke druge zemlje koje su već članice evrozone. Nama nije ovo prečica da nekim drugim putevima ne poštujući standarde dođemo do cilja. Nadam se da će EU, Evropska Komisija, odnosno, Evropska centralna banka, razumeti da je mnogo važnija suština u odnosu na formu koju ćemo mi kroz proces pristupanja i pregovora u punoj meri ispoštovati“, dodao je Žugić.
Da li će Brisel opet zažmuriti
No, otvoreno je pitanje da li će se ponoviti scenario iz 2002. godine kada je Crna Gora uz prećutnu saglasnost i političku podršku Unije uvela postojeći monetarni režim. Činjenica je da ta država zbog svoje veličine i ekonomske snage ne može na bilo koji način ugroziti finansijsku stabilnost evrozone.
Ali, podaci o zaduženosti Crne Gore, koji pokazuju da je u poslednje tri godine ona porasla sa 27 na čitavih 57 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP), izazivaju zabrinutost ne samo u crnogorskoj vladi, već i u Briselu. Posebno su za budućnost evra u Crnoj Gori indikativni podaci da deficit na tekućem računu prelazi 40, a trgovinski deficit čak 50 odsto BDP!
Već razmišljaju o svojoj valuti
„Ranijih godina su se ti deficiti pokrivali prodajom državnih preduzeća i imovine, a sada zaduživanjem državnim obveznicama na međunarodnom tržištu“, kaže Zarija Pejović, finansijski ekspert i poslanik opozicionog „Pokreta za promjene“, i dodaje:
„Mi vidimo da se ta sredstva u principu koriste za finansiranje potrošnje, a ne za jačanje ekonomskih kapaciteta koji bi trebalo da nam donesu rast u budućem periodu, i zbog toga zaista osećam zebnju. Jer, za vraćanje dugova potrebno je da se uvećava BDP, odnosno da se smanjuje društvena potrošnja.“
Inflacija je, inače, ove godine u Crnoj Gori znatno veća od projektovane, dok su kamatne stope takođe mnogo više nego u zemljama EU. Stoga su neki nezavisni ekonomisti u Podgorici već predložili da, ukoliko Crna Gora bude primorana da napusti evro, uvede sopstvenu valutu čija bi vrednost bila ekvivalentna zajedničkoj evropskoj moneti.
Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odg. urednik: Nemanja Rujević