Brojanje glasova na napredni način

Potezi Republičke izborne komisije (RIK) doprineli su da se nekoliko dana nakon izbora još praktično ništa ne zna, ni tačan broj stranaka u parlamentu, a ni kada će izbori i na koji način biti završeni. Poslednja vest iz RIK-a je glasila da je ispod cenzusa ostala koalicija DSS-Dveri, kojoj je za prelazak cenzusa od pet procenata nedostajalo 0,75 glasova, što je zaokruženo na jedan glas. Da li je u pitanju matematički inženjering, ili neverovatna slučajnost „koja se dešava jednom u 1.000 godina“, kako je tu situaciju opisao predsednik RIK Dejan Đurđević, tek opozicija je zbog toga najavila proteste.

Sporan je i cenzus koalicije Čeda-Boris-Čanak, jer nakon najnovijih podataka RIK njihov ulazak u parlament zavisi od 788 glasova. Izbori će inače biti ponovljeni na 15 biračkih mesta dolazeće srede i na njima će glasati oko 18.000 birača. Opozicione stranke su na zajedničkoj konferenciji za štampu naglasile kako imaju dokaze za izborne krađe, da se na Kosovu kralo bez pardona, da su glasali mrtvi, fantomski stanari, da je posebno aktuelan bio takozvani bugarski voz, sistem glasanja u kome ulazite sa popunjenim listićem a vraćate se sa praznim. Opozicija procenjuje da je zbog brojnih malverzacija oštećena za preko 300.000 glasova. Vlast sa svoje strane takođe preti krivičnim prijavama zbog kako se kaže ‘pokušaja manipulacije izbornim procesom’.

Neregularni izbori?

Dragan Popović, Predsednik Centra za praktičnu politiku i kandidat na listi Levice Srbije, koja je dobila tek oko jedan odsto glasova, kaže da se po svemu može reći da su ovo bili neregularni izbori. Kao neko ko je deo nevladinog sektora, ali i kao neko ko je bio aktivni učesnik izborne trke u Srbiji, Popović ocenjuje da su ovi izbori pokazali „da smo izgubili ono što je bila jedna od najvećih tekovina Petog oktobra a to su fer i demokratski izbori. Od 2000. godine nismo imali ovoliko nepoverenje javnosti u rad RIK i državnih organa. A kada se tome dodaju potpuno nefer uslovi koji su vladali u predizbornoj kampanji, kontrola medija, uprezanje javnih preduzeća u kolo jedne stranke, možemo da zaključimo kako sada nema nikakve dileme da ovaj parlament neće biti legitiman.“

Sumnjive pojave smo imali još u samoj izbornoj noći, ističe za DW Dragoljub Petrović, glavni urednik lista Danas. „RIK se tada po prvi put obratio tek u jedan sat posle ponoći, što je inače bilo karakteristično za izbore 2000. godine, kada je Slobodan Milošević gubio od Koštunice, i kada je RIK nestao a neki stranački portparoli čitali rezultate iz nekih sela. Sada imamo situaciju koja se dešavala i nakon izbora 1996. godine, sa brojanjem glasova danima, i verovatno sa protestima opozicije. Naprednjaci se jednostavno ponašaju kao neka revolucionarna vlast, i pokazuju da ne prezaju ni od čega.“

Dragan Popović ističe da je rad RIK obilovao brojnim nezakonitostima. „Oni su, recimo, neka biračka mesta verifikovali iako nema potpisanog zapisnika. To znači da se opozicija nije složila sa zapisnikom i to se ne može verifikovati. Sa druge strane, imate situaciju da oni otvaraju džakove, i da oni sa nekih mesta prebrajaju glasove, a to ne sme da se radi, jer onda možemo da ukinemo biračke odbore i da sve glasove šaljemo u RIK da ih oni broje. Tamo gde ne može da se ustanovi rezultat, tu se piše nula. Nadam se stoga da će ovakva rešenja RIK da padnu na Upravnom sudu.“

Zaštita principa a ne stranaka

Analizirajući zašto je baš koalicija DSS-Dveri u središtu kontroverzi, poznavaoci prilika pretpostavljaju da je vladajuća stranka procenila da se na račun ove liste najlakše može osvojiti još koji mandat. Ta koalicija je protiv NATO i Evropske unije, i verovatno se procenjuje da niko, a posebno u zapadnim ambasadama, neće plakati ukoliko DSS i Dveri ne uđu u parlament. Dragan Popović kaže da ne misli ništa pozitivno o njihovoj politici, ali i dodaje da je takav pristup pogrešan: „Jer, zaštitom jednog od osnovnih ljudskih prava – prava na slobodne izbore – vi ne branite neku konkretnu stranku. To je stvar odbrane principa. Ako mi pustimo sada da pokradu Dveri i DSS zato što ih ne volimo, naravno da će sledećeg puta pokrasti nekog drugog i nekog koga mi volimo, i tada nećemo imati pravo da se bunimo. Naprosto je dužnost svih da se zaustavi ovakvo bezakonje.“

Draža Petrović veruje da će opozicija najpre pokušati da uradi nešto pravnim sredstvima te da će, ako to ne uspe, verovatno pokrenuti i neke proteste. „Mislim da će Aleksandar Vučić u međuvremenu pokušati da pozove neku od lista koje su prešle cenzus da uđu u vladu i da na taj način pokuša da amortizuje situaciju. Tu sada i Vojislav Šešelj igra svoju omiljenu ulogu rasturača opozicije, kao u vreme Slobodana Miloševića.“ Petrović je pesimista što se tiče raspoloženja u društvu za ozbiljnije proteste. Kaže da vlada letargija i da će biti „vrlo teško da se animira veći broj ljudi koji bi predstavljali neku kritičnu masu za pritisak“.

Dragan Popović je saglasan da prvo treba iscrpeti pravna sredstva uprkos tome što je poverenje u srpsko pravosuđe praktično nepostojeće. Ni on ne veruje da su neki dugotrajni i masovni protesti realni, ali kaže da su iznenađenja na tom planu uvek moguća. „Takođe, opozicija mora da razmisli da li uopšte učestvovati u ovakvom parlamentu i davati legitimitet ovakvoj vlasti. Ali, tu moraju biti jedinstveni, i da svi puste Šešelja, Vučića i Dačića da vladaju sami, i da se onda do kraja ogoli karakter ove vlasti. I sve to na kraju znači da ćemo u ovoj atmosferi nepoverenja i dalje imati veliku političku nestabilnost u Srbiji“, zaključuje Popović.