Boris Džonson u ulozi diktatora
29. avgust 2019.
Portparol britanskog Parlamenta je potez Borisa Džonsona nazvao monstruoznim. To je još i blag izraz s obzirom da je premijer stavio van snage parlamentarno pravo. Sada se zemlji sveti slabost sistema koji previše poverenja poklanja tradiciji i poreklu. Zemlji nedostaje pisan, moderan Ustav, koji bi je štitio od samovolje pojedinaca.
Kao u zemlji sa vojnom diktaturom
"Vratimo kontrolu" - bio je jedan od glavnih slogana kampanje "Bregzita" pre tri godine. Birači tada nisu ni sanjali da Borisu Džonsonu daju u ruke apsolutnu moć. Naprotiv, oni su mislili - kako im se uostalom tada argumentovalo - da će britanski parlament ponovo da preuzme kontrolu. Niko im nije rekao da će cilj premijera, kojeg nije izabrao narod na redovnim izborima i koji verovatno ne raspolaže ni većinom u Parlamentu, biti da sam odlučuje o sudbini Velike Britanije.
Bivši britanski premijer Džon Mejdžor i njegove kolege odlučili su da se obrate sudovima i tako spreče neku vrstu puča u režiji Borisa Džonsona. Sada će se pokazati da li su instutucionalni "osigurači" u Velikoj Britaniji u stanju da zaustave katastrofu. Opozicija želi da naredne nedelje na hitno sazvanoj debati spreči Džonsona da preuzme vlast aktom koji ima elemente puča. Preostalo im je samo još nekoliko dana da nešto urade, jer već 10. septembra Parlament treba da prestane s radom a poslanici se šalju na pauzu da bi se pred sam datum predviđen za izlazak zemlje iz EU ponovo vratili na posao. Kratki rokovi zapravo onemogućavaju sprovođenje volje većine poslanika.
Opozicija, posebno Laburisti, snosi deo odgovornosti za to što je uopšte moglo doći do ovako nepodnošljive situacije. Izgubila je tri godine postupajući neodlučno; nije shvatila političko značenje "Bregzita" i propustila je šansu da zaustavi voz koji ide u pogrešnom pravcu.
Predstava koju izvodi Boris Džonson je ludačka i ravna onome što se dešava u latinoameričkim zemljama sa vojnim diktaturama. Njegov potez slanja Parlamenta na pauzu je izrazito antidemokratski, u stilu Trampa ili Bolsonara. Njemu i sličnima je važno samo da imaju vlast i moć. Rade samo za sebe i za svoje finansijere iz redova superbogatih. Demokratski procesi i institucionalne kontrole su za njih samo nešto što ih zamara i što treba zaobići.
EU ne sme da bude pomagač pomagača
Poslednjih dana mogle su se čuti glasine da bi se pojedinačnim malim rešenjima moglo zaobići pitanje irske granice. Ali, čak i kada bi EU bila spremna da pred "Bregzit" i bez provere i detaljnih pregovora krene takvim putem, Briselu mora biti jasno da ne bi smeo da postane pomagač pomagača u sprovođenju ovog proizvoljnog akta Borisa Džonsona.
Kad jedna zemlja stavlja svoje demokratske strukture van snage u pokušaju da pučistički napusti EU, Brisel u tome ne sme da učestvuje. Da podsetimo: "Bregzit" je baziran na referendumu koji ima karakter preporuke a za njega je glasala samo neznatna većina građana.
Velika Britanija
Sada je krajnje vreme za preostale demokrate iz redova britanskih konzervativaca, za opoziciju, naučnike, intelektualce i sve koji važe kao građani sa pravom odlučivanja, da se dignu na ustanak. Godinama smo imali osećaj da Britanci žive u iracionalnom stanju. I da misle da će se jednog dana probuditi iz noćne more zvane "Bregzit" i da će sve biti kao pre.
Boris Džonson je najopasniji političar koji se u poslednjih nekoliko vekova uselio u Dauning strit. On je oportunista željan vlasti i bez osećaja odgovornosti. Izriče tvrdnje koje ne može da potkrepi - kao na samitu G7 - preti partnerima u EU, ulizuje se Trampu i sledi samo jedan cilj: izlazak zemlje iz EU. On je čak spreman da zbog toga razvlasti Parlament i da stavi van snage demokratski izgrađen ustavni poredak u zemlji. Povukao je šahovski potez u maniru Vladimira Putina. Ko se ni nakon ovoga ne probudi i otvori oči, tom više nema pomoći.