BND: „Balkanska ruta je ponovo otvorena"
12. mart 2018.„BND upozorava: Balkanska ruta je ponovo otvorena" – Naslov je članka u magazinu Fokus, o tome kako bi „od 2016. godine, izbeglički put kroz Istočnu Evropu trebalo da je zapravo hermetički zatvoren. No, krijumčarske bande odavno ponovo švercuju hiljade izbeglica mesečno. „Završna stanica Donja Bavarska. U dnevniku je upravo analiziran rezultat izbora u Italiji, kada su u jednoj bašti u Šmidhamu zalajali psi. Šest muškaraca i žena se dezorijentisano vuklo ulicom u pravcu Tirzbaha."
„Jedna policijska patrola je zaustavila grupu. Ubrzo zatim, jedna policijska patrola je u šumi otkrila još 39 izbeglica iz Irana, Iraka, Sirije i Somalije – među njima devetoro dece i šestoro mladih. Svi su u Nemačku stigli ilegalno preko tzv. Balkanske rute – koja je od proleća 2016. zapravo trebalo da bude zatvorena. No, realnost izgleda drukčije."
„Ovi ljudi koji traže azil su za protokol rekli da ih je jedan turski kamion iz Rumunije prebacio u bavarsku provinciju. Bili su stisnuti u duplom dnu kamiona dubokom samo 40 centimetara. 'U šumi ih je vozač kamiona istovario kao da su ilegalan otpad', kaže gnevno jedan policajac. Za horor-putovanje, izbeglice su platile 8000 evra – po osobi."
„U jednoj poverljivoj analizi nemačke obaveštajne službe BND kaže se da broj izbeglica koje se preko Balkanske rute ilegalno prebacuju u Nemačku, od pre pola godine stalno raste. Prema saznanjima BND, sada u zemlju ulazi prosečno 15.000 ljudi godišnje. Krijumčari tako zarađuju i do 120 miliona evra – mesečno. Prema obaveštajnoj službi, razlog za porast krijumčarenja je pre svega korupcija. Neke granične prelaze su infiltrirali zločinci. Potkupljeni policajci informišu trgovce ljudima o predstojećim vanrednim inspekcijama ili jednostavno propuštaju kamione."
A dnevnik Velt piše o Srbiji u tekstu pod naslovom: „Otkriće vode". Redovi ispod naslova otkrivaju o čemu je reč: „Srbija je još neuobičajena putna destinacija – ali je u trendu. Njena najvažnija žila je Dunav. On povezuje grandiozne pejzaže sa najvećim gradovima Beogradom i Novim Sadom."
Autor Andreas Drouve svoju opširnu putopisnu reportažu počinje opisom Velikog ratnog ostrva, na koje je prebačen čamcem, dok mu vodič priča o promenama koje je Beograd proživeo u poslednjih godina, o „ožiljcima od ratnih rana, o preobražaju u grad žurki".
„Ali, pravi, zanimljivi Beograd je nešto drugo. Grad koji ne krije svoju oporu estetiku. Osnovne boje su ponegde braon i siva, što, kada se ne gleda pažljivo, može da dovede do cementiranja predrasuda prema staroj arhitekturi Istočnog bloka. Ne treba se zastrašiti time – treba izoštriti pogled, skupiti hrabrost, i jednostavno ući unutra! Pred onima koji usvoje tu formulu, otvoriće se slojevi koji su se ranije smatrali nezamislivim, i ispostaviće se da sivilo može da služi kao genijalna kamuflaža."
Jer, ispostaviće se dalje u tekstu, autor je obišao mnogo beogradskih lokacija, restorana, kafea, mesta koja su prijatna, lepo dizajnirana, autentična i imaju specifičan šarm. Opisana je i zemunska promenada, na kojoj takođe ima mesta koja „nisu lepa, ali su autentična".
„Još ima mnogo takvih mesta na koja samo retko zaluta poneki turista. Ok, sve više putnika otkriva Srbiju kao destinaciju za godišnji odmor. Omekšava slika velike nepoznanice na Balkanu. 2017. godine je ovamo samo iz Nemačke došlo 78.211 posetilaca, što je povećanje za petinu u odnosu na 2016. 588 kilometara Dunava je već dovoljan argument za posetu Srbiji."
Reportaža se završava opisom prolaska kroz sistem tunela Petrovaradinske tvrđave, što je, kako piše autor, „jedna od najzanimljivijih turističkih avantura u Srbiji – otkrivanje tunela pešice". Na kraju je i mala napomena da je "učešće u putovanju podržala Turistička organizacija Srbije".
Priredio: Saša Bojić