„Biće još mnogo natezanja na području bivše Jugoslavije“

DW: Šta je zapravo novo u novoj metodologiji imajući u vidu da su dva ključna segmenta, početak i kraj pregovora sa poglavljima 23 i 24, i do sada postojala i da je tkz. reverzibilnost u suštini isto taka postojala kao mogućnost?

Dušan Reljić: Mislim da su promene uglavnom kozmetičke prirode. Još složenije formulacije nego u ranijim dokumentima trebalo bi, očigledno, s jedne strane da zadovolje francuske zahteve da se izmeni način na koji EU pregovara s kandidatima za članstvo, a sa druge strane da omoguće nastavak postojeće višedecenijske prakse.

Očekujete li da će ova reforma biti dovoljna da Francuska i druge zemlje-članice popuste za početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom?

Predsedniku Makronu mnogi prebacuju da je prinudio EU da rizikuje istorijsku geopolitičku grešku time što blokira pristup te dve države. Neskrivena ambicija francuskog predsednika je da bude predvodnik Evrope, a to ne može da uspe ukoliko velika većina njegovih političkih saveznika u Evropi osporava valjanost njegovih postupaka. Pretpostavljam zato da će odustati od blokade posle ovih kozmetičkih izmena u Briselu i ukoliko iz Skoplja i Tirane budu i dalje dolazili odgovarajući signali.

Naglašavanje mogućnosti da zemlje-članice blokiraju ili suspenduju pregovore sa zemljama-kandidatima ostavlja mogućnost, kao i do sada, da određene zemlje blokiraju pregovore zbog nekih nerešenih međusobnih pitanja ili problema. Zašto Evropska komisija nije uspela da zaštiti zemlje-kandidate od te opasnosti?

Ona to neće uspeti ni u budućnosti. Prijem novih članica je, prema evropskim poveljama, u nadležnosti zemalja-članica. Evropska komisija samo sprovodi njihovu volju. Period pred pristupanje EU je trenutak kada zemlje-članice mogu najviše da traže od zemalja-kandidata. To je najpovoljniji trenutak da se susedi van EU prinude na ustupke. Najbolji primeri su promena imena države u sadašnjoj Severnoj Makedoniji ili zahtevi da Srbija prizna secesiju Kosova. Bićemo svedoci još mnogih natezanja na području bivše Jugoslavije, jer je ostalo još mnogo nerešenih pitanja, graničnih i drugih.

U Vašoj najnovijoj studiji (link ka studiji na engleskom na dnu ovog teksta) preporučujete drugačiji pristup proširenju koji bi se više trebalo da se koncentriše na „ljudski razvoj“. Zašto je to važno i zašto to nedostaje u aktuelnom pristupu EU prema Zapadnom Balkanu?

Pri prosečnim mesečnim prihodima od tri do četiri stotine evra, vladavina prava i demokratija ne mogu da puste duboke korene. Društva su podeljena na ogroman osiromašen deo i mali ostatak onih koji stiču velike profite u „zarobljenim državama“, Tim rečima je i Evropska komisija 2018. godine označila stanje u regionu, u kome su političke odluke često proizvod ličnih interesa, po pravilu i korupcije u redovima vlasti, a ne odražavaju opšti interes, utvrđen demokratskim postupkom.

Građani shvataju da su ekonomski i politički u bezizglednoj situaciji i zato odlaze u inostranstvo. Tokom 2018. godine, kako pokazuju podaci statističkog zavoda EU, maltene svaka dva minuta jedan građanin Zapadnog Balkana sticao je prvi put boravišnu dozvolu u EU – ukupno njih više od 230.000. Ako se još uzme u obzir veći broj umrlih od novorođenih, region se prazni približnom brzinom od jednog čoveka svakih devedeset sekundi.

Komesar Varhelji je već najavio „veliki plan“ za ekonomski razvoj regionu na samitu u Zagrebu. Može li se očekivati da deo onoga što predlažete u studiji uđe u taj plan?

Nejasno je da li će to zaista biti neka vrsta Maršalovog plana koji će preokrenuti sadašnje društveno-ekonomsko i političko nazadovanje u regionu. Imajući, međutim, u vidu sporenja unutar EU oko novog budžeta, mali su izgledi da nastupe promene i da Zapadni Balkan dobije neophodnu bespovratnu pomoć za stvarni napredak.

Razvoj na osnovu zaduživanja u inostranstvu nije doneo bitne pomake u regionu tokom protekle dve decenije. Tokom proteklih jedanaest godina, zemlje Zapadnog Balkana imale su manjak u trgovini sa EU od stotinak milijardi evra, veliki je i deficit u bilansima plaćanja sa inostranstvom.

Prosečan privredni rast na Zapadnom Balkanu je oko dva do četiri odsto godišnje, a bilo bi neophodno dvostruko više da bi tih šest ekonomija dostigle prosek EU za – trideset godina. Zato je neophodan besplatan kapital za ulaganja u saobraćaj, telekomunikacije, zdravstvo, školstvo, istraživanje i drugu infrastrukturu – ukoliko EU zaista želi da ostvari geopolitički cilj izjednačavanja ekonomskih i političkih uslova na kontinentu kao dugoročnog garanta mira.

Komesar za proširenje Varhelji kaže da se sada otvara mogućnost da zemlje-kandidati zatvaraju poglavlja za jednu godinu? Smatrate li da je to realna mogućnost?

Ako postoji politička volja, sve je moguće. Setimo se ubrzanja pristupanja Hrvatske 2013. koje je počivalo na političkim interesima i podršci velikog dela Unije.

Dušan Reljić je šef briselske kancelarije nemačke fondacije Nauka i politika. Bavi se aktuelnim dešavanjima u zemljama Zapadnog Balkana. Fondacija Nauka i politika savetuje Bundestag i nemačku vladu po svim pitanjima spoljne i bezbednosne politike.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android