Trnovit put proširenja EU – ima li mu kraja?
29. januar 2020.
„Čudna pauza sa mnogo nepoznanica“. Tako trenutnu situaciju u politici proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan vidi slovački diplomata, profesor i nekadašnji predsedavajući Delegaciji Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, Eduard Kukan. Pritom podseća da je proširenje EU dugo na stolu i u stvarnom životu, a da se tako malo postiglo.
„Ne postoji definisana strategija kako dalje. To je uzrokovano nekonstantnom politikom EU prema Zapadnom Balkanu i kontradiktornim signalima koji dolaze iz Brisela. To uzrokuje političku nesigurnosti u regionu, a u pitanje dovodi kredibilitet EU“, kaže Kukan.
On dodaje da je na sva zvona najavljivana 2018. kao „godina proboja u procesu proširenja“, zapravo bila debakl. A nakon koga je usledilo još više problema i komplikacija u 2019. godini. Kukan upozorava i na činjenicu da se trenutna stagnacija samo može pogoršati ukoliko se brzo ne pokrene točak proširenja.
„Evropska unija mora da usvoji opšte primenjivu odluku sa jasnim, čvrstim i jednoglasnim stavom o obavezujućoj političkoj volji da se proces proširenja nastavi, sve do njegove uspešne finalizacije. To bi trebalo da bude stabilna politička osnova i da prethodi bilo kakvoj promeni metodologije ili da bude uključeno u reformski dokument“, poručuje Kukan.
Makronov predlog nosi „skrivene bombe“
Slovački diplomata je na konferenciji koja je održana u Evropskom parlamentu u Briselu kritikovao francuski predlog promene metodologije pristupnog procesa ocenivši da on u celini ne doprinosi procesu proširenja u pozitivnom smislu, već da ga usporava i čini manje praktičnim, s potencijalnim „skrivenim bomba“ koje mogu da uruše čitav proces ukoliko eksplodiraju.
„Ne slažem se sa stavom predsednika Emanuela Makrona da prvo ide reforma EU pa proširenje“, kaže Kukan i postavlja pitanje: „O kojoj vrsti reforme govorimo, koliko će ona da traje i ko će oceniti kada je gotova?“
On zaključuje da se francuski predlog mora preraditi da bi se usvojio konsenzusom, odnosno da bi došlo do finalizacije procesa proširenja, a time i do jačanja čitavog evropskog kontinenta.
Fajon: 2020. može biti dobra godina za Balkan
Analitičari istraživačkog centra Evropskog parlamenta ocenjuju da se, u „optimističnom scenariju“, za deset godina može očekivati da će se nove zemlje priključiti EU. „Region se jednom suočio sa apokaliptičnim scenariom raspada bivše Jugoslavije, a biti izgubljen u pustinji bez orjentacije je još gore“, kaže Branislav Staniček iz istraživačkog centra Parlamenta u Briselu.
Da sve nije tako crno i dezorijentisano misli šefica Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju, Tanja Fajon. Ona kaže da postoje elementi koji, ako ih zemlje-članice i zemlje iz regiona ispune, mogu dovesti do toga da 2020. godina bude „dobra godina“ za Zapadni Balkan. Za početak, Fajon očekuje novu metodologiju proširenja koji će predstaviti Evropska komisija, a zatim i „ispravljanje greške“ načinjene Severnoj Makedoniji i Albaniji.
„Nadam se da će 2020. godina, počev sa ovom novom dinamikom, biti pozitivna za Zapadni Balkan. A to nam je i zajednička odgovornost. Moramo biti mudri, strpljivi i sarađivati međusobno kako bi se došlo do rezultata“, poručuje Fajon.
Ocenjujući situaciju na Zapadnom Balkanu, Fajon napominje da je EU pogrešila neotvaranjem pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom. „Još pre toga, pogrešili smo sa Kosovom koje je ispunilo tražene uslove za viznu liberalizaciju, a mi nismo uradili ništa“, ukazuje poslanica Evropskog parlamenta.
Ona dodaje da se u godini pred nama očekuju izbori u Srbiji koji su „važni za stabilnost regiona“, kao i da „nema mira na celom Zapadnom Balkanu ukoliko ga nema u BiH“. „Zapadni Balkan je uvek bio i biće deo Evrope, a u odsustvu jakog evropskog angažmana rizikujemo mnogo u pogledu stabilnosti regiona“, zaključila je Fajon.
Tanja Fajon je sa konferencije u Briselu pozvala na iskreni dijalog EU i Zapadnog Balkana i obostrano ispunjavanje preuzetih obaveza.
Ključno pitanje je demografsko
Da se o proširenju godinama „puno priča, a nigde ne stiže“, stav je novinara, analitičara i pisca Tima Džude. On je takvo stanje slikovito opisao naslovom poslednjeg izveštaja Evropske inicijative za stabilnost koja o proširenju i Zapadnom Balkanu govori u tekstu pod naslovom „Hrčak i točak“.
„Evo, imaćemo sad i novu metodologiju, ali to nije neka velika nauka. Svi znaju šta im je činiti. Zapadni Balkan zna šta mora da uradi, a EU samo mora da održi obećanje“, kaže Džuda.
On upozorava da će, dok se bude „razgovaralo i pregovaralo“ o strategijama proširenja, mnogo ljudi napustiti region. To je, prema njegovim rečima, pravi i prvi gorući problem koji se uporno gura pod tepih.
„Govorite o napretku transporta na Kosovu, o formiranju vlasti u Mostaru, ali se ne suočavamo sa činjenicom da je demografsko pitanje najvažnije za čitav region, unutar i van EU. Prema trenutnim projekcijama, Bugarska će do 2050. godine izgubiti 38,6 procenata svoje populacije, Srbija 23,8, a Hrvatska 22,4“, upozorava Džuda.
Nagrada za svaki međukorak
Pored poređenja sa „hrčkom i točkom“, politika proširenja je na konferenciji u Briselu dobila je još jednu slikovitu paralelu kada je direktorka u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj Milica Delević podsetila na tezu o EU kao crkvi: „Morate biti dobri i da se ponašate kako vam kažu, a dobrobit od toga nećete videti u ovom životu“, navela je Delević.
Ona se založila za rekonstrukciju procesa pristupanja EU koja će doneti konkretne dobiti građanima Zapadnog Balkana u svakodnevnom životu i to u etapama koji se preduzimaju mnogo pre samog ulaska u članstvo.
„Morate da rekonstruišete proces kako bi obezbedili da se sve ne fokusira na trenutak članstva, već da postoje važni međukoraci koje bi trebalo nagraditi. Dakle ne govorimo o ’drugoj ponudi’ za Zapadni Balkana, već o konkretizovanju procesa pristupanja u ranijim etapama“, poručila je Delević.
Ona je ukazala da funkcionalnost proširenja ne zavisi toliko od metodologije koliko od političke volje Zapadnog Balkana za reformama, a Evropske unije za proširenjem. „Te političke volje na obe strane nema uvek“, zaključila je Milica Delević.