BiH i EU:„Impresivan napredak“ za smirivanje situacije

„Evropa je naša“, objavili su iz Naše stranke, odmah nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila da je Bosna i Hercegovina na pragu otvaranja pregovora.

„Bosna i Hercegovina je napravila impresivne iskorake“, rekla je Fon der Lajen u obraćanju na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, u okviru priprema sednice Saveta EU naredne sedmice. Savet bi trebalo da donese odluku o otvaranju pregovora sa BiH, ali bez definisanja datuma. U Komisiji tvrde da je BiH spremnija nego ikada, da je u poslednjih godinu dana uradila više nego u zadnjih deset i da je „budućnost BiH u EU“.

Krišto: „Dovoljno je“

„Zemlja usvaja važne zakone, poput sprečavanja sukoba interesa... zakona o suzbijanju pranja novca i finansiranja terorizma“, kaže Fon der Lajen, navodeći i sporazum sa Fronteksom, kao i implementaciju presuda iz Haga u domaće krivične evidencije.

Međutim, u trenutku kada se Ursula fon der Lajen obraćala poslanicima u Evropskom parlamentu, održavala se sednica Saveta ministara BiH na kojoj je jedan od ključnih zakona trebalo da bude usvojen kako bi, kao što je ranije rečeno, pregovori bili otvoreni. Zakon o sudovima ipak nije dobio podršku, jer mesecima nema dogovora da li će sedište Apelacionog veća suda BiH biti u Sarajevu, Istočnom Sarajevu, Banjaluci ili nekom drugom mestu.

I pored toga, prva žena Saveta ministara Borjana Krišto, kaže da je dovoljno posla do sada urađeno: „Napravljen je dovoljan iskorak, ali nastavljamo dalje. Imamo obavezu da nastavimo da radimo“, rekla je Krišto, komentarišući preporuku Evropske komisije.

„Više nema povratka“, poručuje premijer Federacije BiH i prvi čovek SDP BiH Nermin Nikšić. „Ne govorimo mi o sebi, ne hvalimo se, nego je s najviše evropske pozicije rečeno da smo u godinu dana nove vlasti na državnom nivou uradili više nego naši prethodnici za deset godina. Toliko o ’izdajama’ i ’prodajama’“, kaže Nikšić.

Impresivne izjave pre sedam godina

Poređenja radi i kako bi se na najbolji mogući način stekla slika opravdanosti pohvala za velike rezultate u zadnjih godinu dana, trebalo bi podsetiti na izjavu visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini iz 2017.

„Sećam se skepticizma od pre dve godine i želje građana da se BiH pridruži EU. Danas, dve godine kasnije, država je napravila impresivne korake. Neki se pretvaraju u trendove, neki još uvek ne utiču konkretno na živote građana, ali je važno nastaviti u tom pozitivnom sjeru“, izjavila je Mogerini u Sarajevu pre sedam godina, a pohvale su se nizale jedne za drugom.

Međutim, analitičari ukazuju da napredak nije napravljen, a da je prethodna godina potrošena u sukobima s međunarodnom zajednicom, blokadama i nametanjem zakona za koje nije bilo konsenzusa unutar BiH, o čemu je DW pisao u nekoliko navrata. Kandidatski status, koji je BiH dobila pre dve godine, takođe je nezasluženo zakucao na vrata, što su tada potvrdili svi domaći i međunarodni predstavnici, ali i dodali da se zbog „geopolitičkih odnosa u Evropi, mora raditi na jačanju tog dela Zapadnog Balkana“.

Analitičari organizacije „Savet za politiku demokratizacije“ (DPC) iz Berlina su pre nekoliko dana objavili analizu u kojoj su naveli razloge zbog čega ne bi trebalo podržati otvaranje pristupnih pregovora, jer to „ohrabruje korumpirane i nedemokratske vladajuće elite da nastave sa svojim politikama, u prvom redu Milorada Dodika i Dragana Čovića“.

Ustupci kroz razvodnjavanje uslova

„Ta odluka je poslednja epizoda degradiranja reformskih uslova i proglašenja napretka u dugoj istoriji ustupaka Evropske unije političkoj klasi u BiH“, navode u DPC, uz podsećanje da je Evropska komisija preporukom za kandidaturu Ukrajini i Moldaviji 2022. godine, uspešno lobirala kod Saveta EU da to isto učini za BiH, a da ona ne ispuni nikakve reforme uslove.

„Nakon uslovnog zelenog svetla Saveta EU u decembru 2023, zvaničnici EU u poslednjih nekoliko meseci dodatno su razvodnili skup od više od dvadesetak reformskih uslova navedenih u Mišljenju Evropske komisije iz 2019. na samo četiri zakona i odluke, od kojih su dva usvojene poslednjih sedmica“, navodi se u analizi.

To što su uslovi smanjeni sa 14 na osam, pa zatim na tri plus jedan, a sada praktično na usvojen Zakon o sprečavanju sukoba interesa i sporazum sa Fronteksom, ne umanjuje radost i u međunarodnoj zajednici. Iz Kancelarije visokog predstavnika stiže zahvalnost Evropskoj komisiji.

„Zahvalan sam na najavi predsednice da EU preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa BiH. Ovo je mogući početak procesa ključnog za budućnost i prosperitet BiH u EU porodici. Pružiću punu podršku i saradnju u skladu sa dejtonskim mandatom“, napisao je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, na društvenoj mreži Iks.

Komšić zadovoljan, iz RS traže datum

Preporuka Evropske komisije za otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom dobra je vest, poručio je predsedavajući Predsedništvu BiH Željko Komšić, koji i dalje smatra da Savet EU insistira na uslovima.

„Da li će na sednici 21. i 21. marta odluka takođe biti pozitivna, to zavisi od svih zemalja-članica, ali i od preostalih zadataka koje naša zemlja mora da uradi da bi svaka zemlja-članica EU dala svoj glas za otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom. To se prevashodno tiče Zakona o sudovima Bosne i Hercegovine, kao i zakona kojim se štiti izborni integritet“, rekao je Komšić, ističući da je sada pitanje da li ovako uređena BiH može da uđe u EU.

„Ako bi briselska administracija, kao i institucije Evropske unije, pristali da ovako uređena Bosna i Hercegovina može postati članica Evropske unije, onda bi to bila velika pobeda etno-nacionalista u Bosni i Hercegovini, kao i njihovih šefova u Zagrebu, Beogradu, pa zašto ne reći i u Moskvi“, rekao je Komšić.

Zakon o sudovima neće biti još usvojen, što je i potvrđeno nakon poslednje sednice Saveta ministara, jer radne grupe nisu postigle nikakav kompromis u vezi sa spornim pitanjima kao što je sedište Apelacionog veća Suda BiH. Ni tehničke izmene Izbornog zakona nisu više na dnevnom redu nijedne stranke, a već postoje najave da će Visoki predstavnik nametnuti te izmene do kraja ovog meseca.

Istovremeno, iz Republike Srpske smatraju da su dali presudni doprinos za otvaranje pregovora. „Treba reći da je otvaranje pregovora rezultat ogromnog i presudnog doprinosa Republike Srpske u tom procesu. Za nas je evropski put važan, jer predstavlja ispunjenje velikog nacionalnog cilja – život Srba u ekonomskom i političkom prostoru bez granica“, rekao je Dodik, posebno se zahvalivši Mađarskoj, Srbiji, Slovačkoj, Austriji i Sloveniji koje su prepoznale „da je BiH mala EU“.

S druge strane, premijer tog entiteta Radovan Višković ne vidi ništa spektakularno u otvaranju pregovora, posebno bez konkretnog datuma za pristupanje. „Bosna i Hercegovina je više potrebna Evropskoj uniji, nego što je Unija potrebna BiH“, rekao je Višković.

Sa OHR-om u Evropsku uniju?

Analitičari su uglavnom saglasni da se radi o poklonu EU, ali i njenom interesu na prostoru Zapadnog Balkana kako bi se održala dominantna ruka Zapada, bez uplitanja bilo koga sa strane. Sam odnos EU prema BiH je „pomalo šašav“, ocenjuje savetnica za političku komunikaciju Marija Milić.

„Jedan dan od nas nema gorih, drugi dan smo postigli vrhunski napredak“, kaže Milić, upitavši šta se desilo u međuvremenu, a da javnost nije obaveštena. Ona je mišljenja da je BiH odavno postigla dovoljan napredak, ali da se nazadovalo na unutrašnjopolitičkom planu i diplomatskoj komunikaciji.

„Interesantno će biti i posmatrati evropsko objašnjenje statusa i uloge Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Ako ostane sve isto, neko će morati da objasni kako to EU misli da pregovara sa protektoratom. I kakva je onda to EU koja prihvata protektorat kao normalnu zemlju“, pita Milić, koja smatra da ni nosioci vlasti ne znaju u čemu je postignut napredak o kojem se govori.