Berlin, prestonica proseka
Ako kao merilo uzmemo raspoloženje na postizbornoj žurci SPD, onda se već zna ko će biti u novoj vladi. CDU je izviždana kada su čitani njeni izborni rezultati, a Levičari i Zeleni su dobili ovacije. Dosadašnji koalicioni partner CDU je odslužio svoje. Politička budućnost Berlina će biti crveno-crveno-zelena. Da li je to model koji bi mogao da funkcioniše i na saveznom nivou? Šefovi tih stranaka su, doduše, rekli da sada treba sačekati rezultate koalicionih pregovora. Ali, jasno je da je crveno-crveno-zeleno alternativa velikoj koaliciji.
Nema novog Voverajta
Izbori u Berlinu su bili obeleženi i saveznim i lokalnim političkim temama. Mnogo se govorilo o trošnim školskim zgradama na kojima se godinama štedelo, ili o gradskoj administraciji koja je zaboravila šta znači uslužan odnos prema građanima. Ili o berlinskom aerodromu koji, kako stvari stoje, nikada neće biti završen, ali će zato biti sve skuplji i skuplji.
No, pre svega se ni nadaleko ne vidi nijedan političar koji bi – poput bivšeg gradonačelnika i šefa vlade grada-pokrajine Klausa Voverajta – vizijama i prodornošću ohrabrio građane i otvorio im perspektive. Njegov naslednik MIhael Miler (SPD) ima šarm i harizmu kancelarijske fascikle. A demohrišćanski senator za unutrašnje poslove Frank Henkel, mada je simpatičan čovek, takođe nije alternativa jer je previše inertan i neodlučan.
CDU i SPD su kažnjeni
Prema tome, šta su nemačke stranke naučile iz izbora u Berlinu? Šef SPD bi trebalo da se uzdrži od preteranog hvaljenja svog stranačkog kolege Milera i njegovog izbornog rezultata, iako ovaj ostaje na vlasti. Miler je osvojio šest procenata manje nego pre pet godina, što je najslabiji rezultat njegove stranke u istoriji. I u CDU bi bilo bolje da se sada „zasluga“ katastrofalni rezultat od 18 procenata ne pripisuje samo Angeli Merkel. Jer, njena izbeglička politika je samo indirektno kriva za ovaj neuspeh. Kada su pre godinu dana u Berlin masovno počele da stižu izbeglice, senator za zdravlje Mario Čaja (CDU) nedeljama nije uspevao da sredi lošu situaciju u centru za registrovanje pridošlica, tj. u Uredu za zdravlje i socijalno staranje. Otada je ta institucija postala simbol političkog neuspeha za čitavu Nemačku. Berlin je stekao „ugled“ grada u kome se niko ne oseća nadležnim ni za šta.
AfD u multikulturnoj prestonici
A šta nam kaže još jedan dobar rezultat AfD? Da, 13 odsto desničarskih populista su 13 odsto previše, ali je to ipak manje nego na poslednjim izborima u Istočnoj Nemačkoj. Berlin je šarena i multikulturna metropola u kojoj desničari ne prolaze previše dobro. Republikanci su tu, na primer, izdržali samo jedan mandat. Jednom su uspeli da kanalizuju protest Berlinaca zbog svega što ne valja, i posle toga su nestali. To će sigurno biti tako i sa AfD. I pored toga, Angela Merkel će ovih dana sigurno još jednom osetiti pritisak iz sopstvenih redova zbog svoje navodno promašene izbegličke politike – mada rezultat izbora u Berlinu to ne ilustruje baš najbolje.