Berlin i korona: kraj zabave?
13. jul 2020.
Na ulaznim vratima legendarnog „Berghaina“, mesta za kojim čezne međunarodna parti-scena, sprejem je napisano: Black-Lives-Matter. Nakon što je u martu berlinska senatorka za zdravstvo Dilek Kalajči objavila da „više nije vreme za zabave“, u ovaj klub nije više ušao nijedan gost. Do kraja godine se u tom pogledu neće više mnogo toga promeniti, kaže berlinska pokrajinska vlada. Za razliku od Ciriha, Berlin nije ublažio zabrane za zabave u klubovima.
No, Berlin ne bi bio Berlin kad ne bi bilo ljudi koji i pored toga organizuju žurke. „Meditanzion“ je naziv grupe koja spaja meditaciju joge, tehno-ples i demonstraciju pod motom „svi smo jednaki“. Ovi „neo-hipici“ već su organizovali večernje zabave direktno pred Brandenburškom kapijom. Drugi beže u velike parkove. Policija često navraća, ali u pravilu ih pušta na miru, samo povremeno upozorava na nužnost održavanja rastojanja.
"Ples u sedećem položaju nije zabavan"
Neki klubovi su ipak otvoreni - delimično. Onaj ko ima dvorište ili terasu sme da tamo prodaje piće. Ali, ples je zabranjen. Da to ne bi podsećalo na uobičajene pivske bašte, omiljeni klub „About blank“ je svoj spoljni prostor nazvao „Sektgarten“ (vrt šampanjca).
Ali „ples u sedećem položaju nije zabavan“, kaže Denis, u običnom životu berberin. Godinama su zabave bile njegov hobi. Možda je dobro to što se sada nešto menja, kaže. „Muzika, ljudi – sve je u međuvremenu postalo komercijalno, a manje kreativno.“ Kratko pre uvođenja restrikcija u javnom životu, seća se on, nakon dužeg vremena svratio je u jedan klub, ali nije ni svoje pivo do kraja ispio. „Muzika je jednostavno bila stravična.“
Drugi problem je propadanje klubova koji nisu finansijski jaki. Fetišistički klub „Kitkat“, poznat širom sveta, objavio je krajem 2019. prestanak rada na lokaciji u središtu Berlina. A nije bio prvi koji je morao da se povuče.
Manje zabave - loše za Berlin
Metropola zabave ekonomski loše stoji. Popunjenost hotela nije više 80 do 90, nego 10 do 20 odsto. Stanje je „katastrofalno“, objavio je Savez hotelijera i ugostitelja u junu. Ni u jednom drugom nemačkom velikom gradu pad u branši nije bio tako veliki.. 250 klubova, 150 miliona promet, tri miliona turista – to su brojke koje navodi jedna studija Senata. Godinama je grad s 3,7 miliona stanovnika dobro živeo od imidža metropole zabave. „To je uticalo i na investicije koje nemaju veze s turizmom“, kaže gradski planer i publicista David Koser. „Tako je verojatno ovaj imidž igrao ulogu i u donošenju odluke o sklapanju električnih automobila Tesla u blizini Berlina – jer Berlin nije klasični automobilski grad.“
Protiv propadanja se bori jedna upravo osnovana grupa vlasnika klubova, restorana i kulturnih poslenika. Nazivaju se „One Berlin“. Od Senata zahtevaju poreske olakšice. Vodi ih strah za sopstvenu egzistenciju i briga za urbani život u Berlinu, rečeno je na osnivačkoj skupštini. Oni, među ostalim, zahtevaju da se dozvoli održavanje više zabava na javnim trgovima kao što je Aleksanderplac u centru grada.
Ponovno oživljavanje ulice Fridrihštrase?
Možda kriza otvara mogućnosti da se neke stvari nanovo urede. Na primer, da se turizam zabave izmesti iz stambenih četvrti, kaže Koser. „Naime, tamo gde on i spada ne smeta: u središte grada – posebno na područje ulice Fridrihštrase, gde je nekada bila glavna zabava u Berlinu.“
"Inovativni potencijal“ Berlina svakako još nije potpuno iskorišćen.