U vazduhu je već visio okrajak kobasice namenjem automobilskim koncernima. Bio je to zahtev za usvajanjem premije za kupovinu automobila, pogotovo onih s tradicionalnim motorima s unutrašnjim sagorevanjem, dizelaša i benzinaca. Taj zahtev se neprestano pojavljivao u javnosti, poput refleksa. I nije stizao samo iz redova ključne nemačke automobilske industrije. Svi oni koji su zagovarali tu ideju i u ovoj su krizi na svojoj strani imali oko 800.000 argumenata: radna mesta.
Ali ova vladajuća koalicija ponovno je pokazala da ta često u ranijim vremenima parališuća potraga za konsenzusom može biti i jača strana: Demohrišćani (CDU i CSU) kancelarke Angele Merkel i Socijaldemokrate (SPD) su se ovim paketom u načelu odlučili da ubuduće ne žele da održavaju status kvo, odnosno da „fosilna Nemačka“ nije njihov cilj. To je dobro. Jer su stvari mogle da budu i drugačije.
Prisiljeni na pogled u budućnost
U Berlinu su u proteklih 15 godina, otkako je Angela Merkel na čelu vlade, ionako već prespavali digitalizaciju i elektrifikaciju mobilnosti. Sada je pandemija korone sve nekako trgla iz rutine i prisilila političare na trezvena pogled u budućnost. Nemačka Savezna vlada je i pre toga bila spremna da uloži više od 700 milijardi evra u golo preživljavanje privrede u krizi. I zato sad ovih 130 milijardi za konjunkturni paket nije trebalo da završi u rukama političara koji dele novac šakom i kapom.
Nakon 21-satnog pregovaračkog maratona koji se protegao na dva dana, šefovi stranaka i poslaničkih grupa su odlučili: premije da, ali samo za kupovinu električnih vozila, inovacijske premije za industriju. Kupovinu bi trebalo podstaći snižavanjem poreza na dodatu vrednost sa 19 na 16 odsto. Trista evra po detetu može da se shvati kao populistička meru za popravljanje raspoloženja u zemlji. Ta akcija svakako ne doprinosi cilju pouzdanog, savremenog obrazovanja za sve.
Nada u rešenje za budućnost
Ovaj konjunkturni paket još uvek nije rešenje koje vodi ka politici koja u vidu ima budućnost, politici koja ne želi samo da nastavlja da ublažava posledice digitalne revolucije, već politici koja želi da oblikuje. Ali to jeste postavljanje skretnice otprilike godinu dana uoči kraja poslednjeg mandata Angele Merkel na dužnosti savezne kancelarke – skretnice koja budu nadu u nova, još veća rešenja.
I Merkelova je, nakon što je 2005. preuzela dužnost šefice vlade, više od jedne decenije profitirala od efekata nepopularne reformske „Agende 2010“ njenog socijaldemokratskog prethodnika Gerharda Šredera. Ovaj konjunkturni paket bi tako mogao da bude prvi, važan korak u smeru „Agende 2030“ Angele Merkel.