Bavarci traže revoluciju zdesna

U manastiru Zeonu u Južnoj Bavarskoj počelo je redovno novogodišnje zasedanje rukovodstva Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Zasedanje prethodi zvaničnom početku pregovora Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD) o mogućem formiranju velike koalicije.

Uoči tih pregovora, šef poslaničkog kluba CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint napisao je članak za list Velt – tekst koji je neka vrsta obračuna sa onim što zove „vladavinom levičarskog mišljenja“. To mišljenje je, kako on navodi, počevši od studentskih protesta 1968, u Nemačkoj etabliralo neku vrstu moralističkog režima. I zbog toga je, piše on dalje, „50 godina kasnije vreme za građansko-konzervativni zaokret u Nemačkoj“. U Zeonu je, pak, na početku zasedanja rekao da želi „veliku koaliciju, ali ne sa jednom SPD koja samo zna da citira teme stare socijalističke galanterije“.

 - pročitajte još: Kancelarka je ostala bez velike priče

Dobrintov stav je izazvao veliku pažnju medija i o njemu se naveliko raspravlja – pre svega o pitanju: da li CSU sve više klizi prema stavovima desničarske Alternative za Nemačku (AfD)? Osim toga, CSU je na svoje zasedanje kao specijalnog gosta pozvala i mađarskog premijera Viktora Orbana – on je takođe jedan od zajedničkih imenitelja sa AfD koja stalno hvali njegovu izbegličku politiku.

CSU je „spolja gledano u odličnoj formi, a iznutra je posrnula“, konstatuje nedeljnik Špigel na svom portalu. „Predsednik stranke Horst Zehofer tvrdi da je sa strankom sve u najboljem redu. Ali, da li je to tačno? Do kongresa partije u decembru, na kojem je Zehofer najavio da više neće biti premijer Bavarske i da će tu funkciju u prvom kvartalu 2018. prepustiti Markusu Zederu, CSU je bila vrlo nespokojna. Zehofer kao šef stranke a Zeder kao pokrajinski premijer – vreme će pokazati da li taj duo može da funkcioniše. Zato je Zehoferu stalo da uspe formiranje velike koalicije u Berlinu – on bi tako mogao da postane neki važan ministar. Zbog toga je on ovih dana vidno uzdržaniji od Dobrinta.“

„U redovima CDU bi zapravo trebalo da se širi osećaj nelagode“, piše levičarski nedeljnik Frajtag u onlajn-izdanju, „jer je velika koalicija poslednja šansa da Merkelova formira vladu sa stabilnom većinom. Povremeno pucanje sestrinske stranke CSU iz kuka CDU pokušava da predstavi kao tipičnu proizvodnju scenskih efekata, što je CSU radila i ranije. Tako je bivši predsednik CSU Franc-Jozef Štraus 1976. pred zasedanje u Vildbad Krojtu čak najavljivao da bi njegova stranka mogla da se odvoji od CDU. Samo nekoliko nedelja kasnije, opet je vladala harmonija. (...) Sada bi pisanje Aleksandra Dobrinta o građansko-konzervativnom zaokretu koji bi trebalo sprovesti u Nemačkoj nešto što treba shvatiti kao pretnju i to – Angeli Merkel.“

 - pročitajte još: Desnica u vreme „tečne demokratije“

Marksistički dnevni list Junge velt smatra da „CSU ima ulogu udruženja jastrebova koju mora da odbrani spram desničarske AfD. Zato funkcioneri CSU i nastoje da, dok zvanični pregovori o mogućem formiranju velike koalicije još nisu počeli, daju svoj pečat – tako treba shvatiti i rečenicu Aleksandera Dobrinta da hoće koaliciju sa SPD, ali samo sa SPD koja zna kako se pravilno izgovaraju reči 'zaposlenost', 'bezbednost' i 'modernizacija', a ne sa SPD koja vadi stvari iz sanduka nađenog na socijalističkom tavanu.“

O Dobrintovoj prolegomeni za novu „građansku revoluciju“ nedeljnik Cajt piše ovako: „A šta je, poštovani vođo revolucije Dobrinte, sa građanima naše lepe zemlje kojima baš i nije do revolucije? Sa ljudima koji hoće da razmišljaju svojom glavom, sa ljudima koji imaju hrabrosti da svoju ličnu uznemirenost ne pretvaraju u politički program, ili uopšte nisu uznemireni, sa ljudima koji ne osećaju propisani strah kada čuju zov mujezina, već radoznalost prema stranim, sigurno i višeslojnim, kulturama, sa ljudima koji pošteno priznaju da na oko 99 odsto površine naše lepe domovine niko nikada nije ni čuo mujezina, osim ako nije pušio konzervativno-revolucionarni krek.“

piše Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android