Banjalučki front za negiranje genocida

U Federaciji BiH učinjen je prvi korak ka krivičnom sankcionisanju osoba koje negiraju genocid, holokaust ili druge ratne zločine utvrđene pravosnažnim sudskim presudama. Odgovarajući nacrt zakona usvojen je u Federalnom parlamentu. „Cilj nam je bio da kriminalizujemo sam čin negiranja nekog sudskom odlukom utvrđenog zločina, kao što je zločin protiv čovečnosti, zločin genocida, holokaust ili neki drugi ratni zločin“, kaže Denis Grac, poslanik Naše stranke koji je predložio zakon. „Odlučili smo se za predlog koji je u duhu sličnih zakona u mnogim evropskim i svetskim državama, posebno onima koje imaju žalosnu istoriju ratnih zločina.“

On ističe da je predlog Naše stranke primenjiv u praksi i u skladu sa direktivama Evropske unije. „Ko god u javnom nastupu, recimo na televiziji ili u novinama, negira pravosnažnom sudskom presudom utvrđen zločin genocida i drugih zločina, bilo da se radi o Srebrenici ili Ruandi, biće krivično gonjen i sankcionisan“, pojašnjava naš sagovornik. „Ko god to negira nanoseći time bol preživelim žrtvama zločina, mora biti krivično sankcionisan. To, naravno, uključuje i sva antisemitska raspoloženja u kontekstu negiranja holokausta“, kaže Grac.

Federacija za, Republika Srpska protiv

U Federalnom parlamentu nije bilo protivljenja da se predlog Naše stranke usvoji u formi nacrta i uputi u javnu raspravu. Politički direktor Socijaldemokratske partije BiH Damir Mašić veruje da u ovom činu nema politizacije i da motiv Naše stranke nije bio sakupljanje političkih poena. On, međutim, upozorava da je 20 godina nakon rata i „agresije na BiH“, sistem vrednosti „potpuno poremećen“. „Dokaz je činjenica da se i insistiranje na univerzalnim vrednostima, nažalost, od strane pojedinaca još uvek tretira kao politizacija. Ko god danas ima problem da negiranje zločina poput holokausta i genocida bude zakonom kažnjivo, taj objektivno ima problem sa zdravim razumom. Trenutno na državnom nivou ne postoji dovoljna većina za usvajanje ovog zakona, ali to nije razlog da se on ne usvoji tamo gde je moguće, a to je Federacija BiH“, kaže Mašić za DW.

Dosadašnjim pokušajima da se sličan zakon usvoji na nivou BiH protivili su se srpski političari iz Republike Srpske (RS). „Što se tiče RS, nema šanse da se takav zakon poštuje. Svako ko bi to prihvatio, bio bi proglašen za 'izdajnika' i 'neprijatelja' RS“, tvrdi banjalučki sociolog Ivan Šijaković. U razgovoru za DW on kaže da u RS vlada narativ „anti-Srebrenice“ i navodne zavere protiv Srba. „Teško je prihvatiti da se ovakve stvari, koje se tiču emocija i psihološkog profila svake ličnosti, nameću zakonom. To je nesrećna situacija i za zakon i njegove zaštitnike, kao i one koji bi došli pod udar njegovih odredbi. Potrebno je postepeno raditi na promeni svesti, oslobađanju od nacionalističke i verske zarobljenosti ljudi. Treba govoriti o toleranciji, razumevanju, prihvatanju drugačijeg, pa će iz takve socijalizacije izaći prirodan stav da se jednog dana normalno prihvati stav o genocidu“, kaže Šijaković.

Bosanski apsurdi

Sarajevski novinar Amir Sužanj veruje da su višegodišnja rasprava o ovom zakonu i odbijanje da se on usvoji „najbolji pokazatelji moralnog sunovrata na balkanskim prostorima, pre svega u RS“. „U tom frontu negiranja genocida nalaze se različite strukture, od političara, preko intelektualaca i istoričara, pa sve do desničarskih organizacija koje slave zločince iz rata u BiH i Drugog svetskog rata, što negiranju genocida daje institucionalni karakter“, kaže Sužanj za DW. On upozorava da zbog takve politike BiH godinama živi u svojevrsnom apsurdu. „Dok se u RS u gradovima istočne Bosne, prije svega u Višegradu, na mjestu hapšenja četničkog komandanta Draže Mihailovića, okupljaju pripadnici pročetničkih formacija, veličajući zločine iz oba rata bez ikakvih posledica i uz blagonaklonost vlasti, bošnjački povratnici u RS se hapse zbog isticanja nekadašnje službene zastave pod kojom je BiH primljena u Ujedinjene nacije“, kaže Sužanj.

Naš sagovornik ističe da ovakvim pristupom vlasti RS sebe dovode u „paradoksalnu poziciju“. „S jedne strane optužuju međunarodnu zajednicu da, kako kažu, čitavom srpskom narodu nastoji dati zločinački karakter. S druge strane, odobravajući negiranje genocida i podržavajući ratne zločince, institucije tog entiteta srpskom narodu zapravo same stavljaju hipoteku najkrvavijeg ratnog zločina na evropskom tlu od Drugog svetskog rata“, ističe Sužanj.

Nacrt zakona je iz Federalnog parlamenta upućen u javnu raspravu tokom koje se očekuje njegova dorada. Prvobitnim predlogom, za negiranje genocida, holokausta i drugih zločina predviđene su zatvorske kazne do tri godine i novčane do 15.000 konvertibilnih maraka.